Ima onih koji, kada su u ljubavnoj vezi, u želji da voljena osoba bude srećna s njima, praktično i zaborave na sopstvene potrebe, samo udovoljavaju partnerovim ili partnerkinim potrebama. A takav postupak im neće ulepšati vezu, samo će se vremenom osećati sve lošije.
Ne kažemo da treba samo na sebe da mislite, a partner ili partnerka neka vide šta će i kako će, ionako postoje samo da bi vam udovoljili. Daleko od toga. Naravno da ćete se brinuti i za potrebe voljene osobe; naravno da ćete nekada, kako bi voljena osoba mogla da zadovolji sopstvene potrebe, vi odložiti zadovoljavanje svojih, nekad se nekih možda i odreći.
Problem nastaje ako vi konstantno stavljate potrebe partnera ili partnerke ispred sopstvenih. Svaki put. Još i sebe ubeđujete da vam to zapravo nije bitno, samo da voljena osoba bude srećna i zadovoljna. Ili sebe ubeđujete, ako nastavite toliko da pružate i toliko toga da se odričete i da se žrtvujete, da će voljena osoba telepatski shvatiti koje su vaše potrebe i u nekom veličanstvenom trenutku ih zadovoljiti. Ne, to se neće desiti.
Ono što će se desiti jeste da ćete se osećati sve lošije, sve nezadovoljnije. Kako budete sebe ubeđivali da su potrebe voljene osobe znatno važnije od vaših potreba, tako ćete se sve više osećati kao "zadnja rupa na svirali", kao da ste vi sami bezvredni i beznačajni, treba da budete srećni što ste uopšte s tom osobom i što vam je dopušteno da joj u nečemu pomognete.
Ma koliko voleli neku osobu, njene potrebe nisu važnije od vaših. Možete se nekad povući kako bi ona zadovoljila neku svoju potrebu, možete nekad odložiti sopstvene potrebe, ali ne svaki put; nekad će vaše potrebe biti te koje su na prvom mestu, inače u toj vezi nećete naći sreću.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com