Kada se prilikom vođenja ljubavi desi nešto nezgodno – on ne može, ona ne može, on prebrzo završi – razne su stvari koje je moguće uraditi; ono što ne bi trebalo činiti jeste da se ismeva voljena osoba i to što se desilo.
Zvuči kao nešto što se podrazumeva? Možda, ali ima onih koji rade upravo to što ne bi trebalo. Recimo, on prerano završi, a ona ga onda „bocka“ zbog toga. To može da ne bude zlonamerno, može da bude njen pokušaj da ga oraspoloži i da mu stavi do znanja da ga ona voli i da se ne ljuti na njega, ali svejedno zaboli. Kad vam je stalo da voljenoj osobi nešto pružite, i ne uspe vam, to već samo po sebi boli, neretko i „izjeda“, i onda još više zaboli kad vam se voljena osoba smeje zbog toga, makar ona i smatrala da vas time na neki način podstiče.
Druga je stvar kad se neko nasmeje na sopstveni račun, pa se i ono drugo pridruži smejanju (mada bi i dalje trebalo da se uzdrži od komentara koji bi mogli da budu shvaćeni kao negativni ili kao podsmevanje). Ali, „bockati“ voljenu osobu zbog nečeg takvog? Da se vi maksimalno trudite oko pružanja zadovoljstva voljenoj osobi, i ne uspe vam, i krivo vam je zbog toga, i loše se osećate, koliko bi vam prijalo da voljena osoba još i počne da vas „bocka“ zbog toga? I da vas, i u nekoj kasnijoj situaciji, podseti na celu stvar?
Bez podsmevanja voljenoj osobi, i bez „bockanja“ kad su ovako intimne i osetljive stvari u pitanju. Ništa dobro time ne činite, samo povređujete osećanja voljene osobe, a vremenom, ako nastavite s takvim ponašanjem, i odbijate je od sebe, da i ne spominjemo da povećavate mogućnost da se neželjena stvar ponovi, jer će voljena osoba biti u sve većem grču da mora da uspe. Pružite voljenoj osobi ljubav i razumevanje (nipošto sažaljenje!) i podršku – podsmeh će dovesti do toga da je izgubite.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com