Ima osoba koje su navikle da ispravljaju tuđe greške, recimo, one u govoru. Toliko su navikle na to da više i ne primećuju kada to rade, rade to po navici. Ova navika može da se pokaže izuzetno nezgodnom na prvom sastanku, nekada toliko nezgodnom da do drugog sastanka i ne dođe.
Recimo, njih dvoje izađu prvi put, on se "frlja s padeži", i ona ga redovno ispravi (može da bude i obrnuta varijanta, da on ispravlja nju, ova osobina nema veze s polom). U nekim slučajevima, ona to radi jer joj njegove greške smetaju. U drugim, jer je njen posao nešto povezano s jezikom, i toliko je navikla da ispravlja takve greške da o tome i ne razmišlja. Moguće je i da joj takve greške ne smetaju nešto posebno, samo je navikla da ih ispravlja. I, sasvim moguće, greške te vrste joj ne kvare mišljenje o njemu, niti ga gleda "s visine" zbog toga.
Koji god da su njeni razlozi, njemu takve ispravke uopšte neće prijati. Neće se osećati kao da je izašao na ljubavni sastanak s potencijalnom parnterkom; osećaće se kao da sedi s učiteljicom, koja bi mogla da mu izvuče uši ili mu lupi packe ako nastavi da greši. Nije prijatan osećaj – a svakako nije nimalo romantičan, niti budi želju za ponovnim viđenjem.
Šta ako ste izašli s osobom koja se ponaša na opisani način? Pokušajte da joj kroz šalu skrenete pažnju na to što radi; recimo, kažite joj da se osećate kao đačić koga učiteljica ispravlja, i da baš i niste zamišljali da će vam sastanak tako izgledati. To bi trebalo da bude dovoljno jasan signal toj osobi da biste voleli da prestane da se ponaša na taj način.
A ako vi na taj način ispravljate potencijalne partnere već na prvom sastanku? Pokušajte da to ne radite, kako prvi sastanak ne bi bio i poslednji; a ako baš ne možete da se uzdržite, dobro bi bilo da što pre, uz osmeh, kažete da imate tu naviku koje vam ne uspeva da se oslobodite, da time što radite ne mislite ništa loše, nikoga ne pokušavate da omalovažite, i da zamolite za razumevanje.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com