Većina ljudi ima predstavu s kakvom bi osobom volela da bude, i to je dobro, znate šta tražite i šta vam je potrebno. Međutim, ima i onih koji se previše striktno drže nekog detaljno zamišljenog ideala, odbace svakog ko se sa tim ne poklopi, i propuste priliku da budu s nekim ko bi im se zaista dopao.
Nemalom broju dama (a i nekoj gospodi) desilo se da im prvi sastanak ne ispadne baš nešto, da osoba s kojom su izašli baš i ne odgovara njihovoj predstavi o tome sa kime bi želeli da budu; nije im ta osoba loša, ali to ipak nije to, ali ipak daju toj osobi šansu, ili iz usamljenosti ponovo izađu s njom, i tek negde na drugom, trećem, četvrtom sastanku počnu da se "zagrevaju". Tada počnu bolje da upoznaju tu osobu, i shvate da, iako ona nema neke osobine ili neki izgled koji je bio zamišljen kao poželjan ili čak obavezan, ima neke druge kvalitete, i to kvalitete kojima ih oduševi. Na primer, jeste da je on za pola glave niži od nje – za takvog je mislila da nikada ne bi mogao da je privuče, jednostavno joj to nije dovoljno muževno – ali ume da je nasmeje kao niko drugi, toliko da joj njegova visina postane nebitna (plus, kasnije otkrije da on i te kako ume da bude muževan). Ili, ona ne odgovara njegovom zamišljenom idealu lepotice, a baš bi s takvom hteo da bude, ali otkrije da se ni sa jednom ženom nije osećao tako dobro kao sa njom, i tada shvati da mu ona zapravo jeste lepa.
Mogućih primera je mnogo. Zajedničko im je to da je velik broj ljudi otkrio da, iako nije bilo "varnica" na prvom sastanku, iako nisu bili sa zamišljenim idealom, kasnije (ukoliko je do "kasnije" došlo) su se između njih dvoje ipak razvili ljubav, strast, želja da budu zajedno… Naravno, ima i kada ni kasnije ni do čega ne dođe, kada njih dvoje jednostavno nisu jedno za drugo. Ali, u nemalom broju slučajeva vredi pokušavati još neko vreme – dosta je toga što ne primetite smesta, već tek kasnije, ako dopustite da do toga "kasnije" dođe.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com