Već neko vreme, duže ili kraće, imate vezu. Uradili ste nešto što, znate zapravo i sami, i nije baš u redu; nešto sitnije, ili nešto krupnije. Partner (partnerka) vam zameri zbog toga i vi odmah opravdavate svoj postupak. Možda partner (partnerka) nije ni stigao da vam zameri, a vi se odmah pravdate. Brzo se pravdate, u blagoj panici, i mislite kako je i vaš partner (partnerka) pravio greške tu i tamo, pa se pravdao, pa ste vi to prihvatali mada se baš i niste slagali s tim; sigurno će i oni sada prihvatiti vaše pravdanje…
Stop! Takvo postupanje nije preterano preporučljivo ukoliko želite dugu, stabilnu, zdravu vezu. Ono što takvim postupanjem činite (a i vaš partner, ako se ponaša na isti način) jeste da samo nalazite izgovor za pogrešan postupak, što je, naročito na duge staze, veoma loša ideja.
Opravdavanje grešaka neće vam doneti ni ljubav, ni poštovanje partnera. Neće vam doneti ni prihvatanje ni sigurnost. U suštini, doneće vam samo ropstvo zbog straha da ćete izgubiti nešto što zapravo i nemate. Zbog čega je opravdavanje lošeg ponašanja baš toliki problem?
Zato što je to, u suštini, odbijanje da se prihvati odgovornost za učinjenu grešku. Nalaženjem izgovora za greške vi onemogućavate dalji razvoj svog odnosa sa partnerom; onemogućavate poboljšavanje odnosa (ili, ako i vi i partner stalno nalazite izgovore i stalno se i dalje loše ponašate, onemogućavate jedno drugome da nađete partnera sa kojim ćete moći da imate bolji odnos).
Dobre veze rastu i razvijaju se, da tako kažemo. Naravno da će i najbolja veza imati i svoje padove, ali se i iz tih padova nešto uči i veza se, u suštini, poboljšava i produbljuje. Ukoliko konstantno odbijate da prihvatite odgovornost za počinjene greške, onemogućavate razvoj veze – pa ona stagnira i s vremenom propada.
Šta učiniti? Greške svi pravimo i to se ne može izbeći; šta učiniti kada napravite grešku? Preuzmite odgovornost, izvinite se i potrudite se da tu grešku više ne napravite. To zvuči prilično lako; međutim, ukoliko ste navikli da opravdavate svaki svoj postupak, nije nimalo lako, jer ćete automatski, kako nešto „zabrljate“, pohitati da smislite neko opravdanje. Zato, kada vam partner sledeći put nešto zameri, nemojte odmah skočiti u svoju odbranu. Zastanite. Razmislite da li je to što ste uradili bilo zaista i potpuno u redu, i ako zaključite da baš i nije, priznajte da ste pogrešili i izvinite se. U početku će to ići prilično teško, ali će s vremenom postajati lakše (ne zaboravite samo da je veoma bitno da se izvinite iskreno, a ne da to samo automatski kažete).
Bojite se da će vas, ako stvarno priznate da ste pogrešili, partner samo i dalje optuživati i da će vas manje voleti? Neće – ne ako je osoba sa kojom vredi biti u vezi. Upravo suprotno – voleće vas još više, jer ste zrela i odgovorna osoba koja ponekad i pogreši, ali ume da preuzme odgovornost za učinjenu grešku i zato je i te kako vredna ljubavi.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com