Veoma često se onima koji su u vezi daje savet da obavezno zadrže bar neki hobi koji su imali i pre veze, ili da nađu neki novi, jer će ih to ispuniti zadovoljstvom i ulepšati im i vezu. Međutim, nekada se desi da zbog hobija bude ugrožena veza.
U principu, nije baš zdrav odnos u kome voljenu osobu posmatrate kao nešto što vam je „crkveno i mrtveno“, kao osobu od koje vam zavisi svaka trunčica sreće, bez koje ama baš ništa lepo ne postoji u vašem životu, i onda od nje očekujete da se samo oko vas vrti, da zaboravi na sva druga interesovanja koja ima u životu, sve vreme da bude samo s vama. Ne govorimo sad o onom periodu na početku veze, kada ste „sveže zaljubljeni“ i samo na voljenu osobu mislite, već o onom kasnijem, kada se veza malko ustali, i ponovo počnete da viđate i prijatelje, da se zanimate još ponečim pored voljene osobe… Tada je dobro imati i neki hobi, nešto što vas ispunjava zadovoljstvom, a nije nužno povezano s voljenom osobom – tako ste vi zadovoljniji svojim životom, a ostavljate i voljenoj osobi dovoljno prostora da se bavi nekim stvarima koje zanimaju nju, a vas baš i ne. Ono što napravi problem jeste ako je neko u toj meri zagrižen za svoj hobi ili za neko interesovanje da zanemari voljenu osobu.
Kako do toga dođe – i kako to voljena osoba ne primeti na vreme? Kad par počne da se viđa, tu su zajednički izlasci, ali ne referišete jedno drugom svaki delić svog života, niti ste konstantno zajedno. Vrlo je lako tada imati hobi o kome nov partner ili partnerka ne znaju ništa, ili koji su im usput pomenuti (on voli da prati sportove na televiziji, ona voli da kuva i pravi različita jela, da se držimo najtipičnijih). Kada su zajedno, partneri se bave jedno drugim, kada nisu, pa, bave se ostalim stvarima, kao što su posao, prijatelji, porodica, hobiji…
A onda veza postane ozbiljnija, partneri počnu da žive zajedno i nekada otkriju da ono za šta su mislili da je usputno interesovanje voljene osobe uopšte nije toliko usputno. On je, recimo, u stanju da sate i sate provede gledajući različite sportske prenose na televiziji, i tako nekoliko dana nedeljno, ili ona gleda sve žive kulinarske emisije i posle toga isprobava recepte, što je nekad super, ali bi on nekada voleo da pojede i neko sasvim obično jelo, ne nešto s gomilom raznih „zezalica“ od kojih nije u stanju ni ukus mesa da oseti. Još ako postoji samo jedan televizor u stanu, pa krenu da se otimaju oko daljinskog jer svako baš mora da vidi svoje… A tu je i osećaj zanemarenosti i, često: „Važnije su ti te tvoje utakmice od mene“ ili „Važniji su ti ti tvoji kuvari i njihovi (ubaciti nekoliko ne baš pohvalnih epiteta) recepti od mene“ optužbe.
Šta učiniti? Kaže se da dogovor kuću gradi. U ovom slučaju, to bi bio dogovor o tome koliko će ko vremena posvetiti hobiju, a koliko voljenoj osobi, tako da se niko ne oseti zapostavljeno. A ne bi bilo loše, čak i ako vam se čini da vas hobi voljene osobe nimalo ne zanima, da pokušate ipak da se bar malčice zainteresujete, jer je to nešto što je njima bitno i nešto što ih čini tom osobom u koju ste se zaljubili. Srećno!
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com