Mada se puno priča o tome da žene vole da vide i nežniju mušku stranu, i dalje je uobičajena slika o muškarcu kao o snažnom zaštitniku. Tako se može desiti da dama bude zbunjena kada se njen dragi, koji ju je, između ostalog, osvojio svojom muževnošću, u nekom trenutku pokaže ranjivim.
Zapravo, ovo i nije nešto toliko iznenađujuće. Jer, zbog uobičajene predstave o tome da muškarac treba da bude zaštitnik, kao i zbog toga što se muškarci uglavnom vaspitavaju tako da treba da budu zaštitnici partnerki i, jednog dana, deci, na početku poznanstva veliki broj njih će se predstaviti u mačo ili već na neki način muževnom izdanju. Kao neko jak, sposoban, koga niko i ništa ne može zaustaviti u onome što naumi (u tom trenutku naum je najčešće osvojiti damu koja im se dopala). U toj fazi udvaranja nemali broj muškaraca će se predstavljati isključivo u svom snažnom izdanju, trudeći se da ne pokažu ništa što bi moglo biti protumačeno kao slabost. I, koliko god da se priča o tome da žene vole nežne i osećajne muškarce, mnogim damama će se dopasti ovakav jak (jak kao ličnost, ne grubijan niti nevaspitan) muškarac.
A onda dođe i do veze, i ta veza se produbljuje. I počne da izgleda kao nešto što bi moglo i da potraje, kao nešto u čemu i on i ona uživaju i u čemu žele da ostanu. On tada počne da se opušta, da polako stiče sve veće poverenje u partnerku – i počinje da pokazuje da nije neranjiv; da je i njega moguće povrediti, i da je i njemu potrebna nežnost, da ga neko mazi i pazi.
To je bitan trenutak za vezu. Ne bitan u smislu da biste od toga pravili godišnjicu, već veoma siguran znak (ukoliko se dama i dalje oseća nesigurno kad se o njegovim namerama i o tome koliko mu je stalo do nje radi) da je to veza u kojoj on želi da bude, i to na duge staze. I da veruje svojoj dragoj da ga neće povrediti, niti da će na bilo koji način zloupotrebiti što je pokazao da nije neranjivi gospodar džungle, već da je i njemu potrebno da ponekad neko vodi računa o njemu.
Tada je na damama da pokažu da to prihvataju, da cene ukazano im poverenje, i da o svom dragom ne misle ništa lošije – naprotiv, da misle o njemu još i bolje, jer je imao snage da pokaže neku slabost pred njima. Takođe, na damama je da paze da na pokazanu slabost ne reaguju materinski, već da svog dragog i dalje tretiraju kao ravnopravnog partnera; u suprotnom, rizikuju ili da partnera izgube (ako je zrela osoba i ne želi da bude tretiran kao beba), ili da im se odnos deformiše tako da se prema sopstvenim partnerima ponašaju kao mame, a ne kao partnerke (krajnje nezdravo).
U svakom slučaju, trenutak kada se muškarac usudi da pokaže slabost je, na svoj način, prilično dragocen – što većina dama instinktivno zna, i zbog čega se i razneži i, neretko, još i više zaljubi kada se to desi.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com