Dete je nešto što željno iščekuju i otac i majka, nešto čemu se oboje raduju – ili bismo bar voleli da mislimo da je tako, jer tako izgleda ispravno. Nažalost, dešavaju se i neplanirane trudnoće, kada to dete baš i ne bude željeno ni od strane budućeg oca, ni od buduće majke. Dešava se i da trudnoća bude planirana, ali kad do nje dođe, nešto u odnosima „zaškripi“ i budući tata, ili buduća mama, ili oboje, zaključe da ipak ne žele dete. U slučaju trudnoće, željene ili ne, žena može da odabere da li će zadržati ili prekinuti trudnoću; muškarac može da odabere da li će ostati uz svoju partnerku, ili ne. Bilo bi lepo kada bismo mogli da kažemo da će muškarac uvek podržati trudnu partnerku i ostati uz nju; nažalost, to nije uvek slučaj.
Zašto se neki muškarci opredele da napuste trudnu partnerku? Ima onih koji smatraju da je, ako se desi neplanirana trudnoća, to ženin problem i da muškarac nema ništa s tim; sa tim je teško složiti se, jer je dete i njihovo, a ne samo ženino. Pored toga, dešava se i da trudnoća bude planirana – a onda, kad do nje dođe, muškarac pita: „Zar već?“ – i reši da ipak nije spreman za obaveze očinstva, pa pobegne. Desi se i da žena, u želji da dobije dete, slaže partnera da i dalje uzima pilulu i zatrudni – i bude ostavljena. Da li je u ovom slučaju u redu da muškarac napusti trudnu partnerku? Teško je reći.
Šta se dešava sa napuštenim trudnicama? Neke od njih, uplašene da same nikako neće moći da se staraju o detetu, prekinu trudnoću. Druge rode i ostave dete u porodilištu, da bi se kasnije, kada im se prilike malo srede, vratile po dete (što ne znači da se uvek stvarno i vrate). Neke pomisle: „Pa toliko je žena samo odgajilo decu, šta sam ja nesposobnija od njih?“, rode dete i, često uz pomoć roditelja, rodbine i prijatelja, uživaju u majčinstvu. Naporno – da, ali velika većina žena koje tako postupe ne zažale zbog toga – dovoljan im je jedan osmeh njihove bebe, pa da zaborave na sav napor.
Šta je s očevima te dece? Nekada se nikad više ne pojave u životu svojih bivših partnerki i deca odrastu ne upoznavši svog biološkog oca. Ponekad, kada čuju da su zaista postali očevi, odluče da ne žele da njihovo dete raste bez tate i vrate se svojim partnerkama i svojoj deci – i najčešće budu primljeni nazad.
Žene koje odluče da rode najčešće ne zažale zbog toga, makar ih partner i napustio; a ni partneri koji se uplaše pa pobegnu, a onda se ipak vrate, najčešće ne zažale zbog povratka. Zabavljanje i karijera jesu super, ali izgleda da većina ipak želi i porodicu veću od dvočlane i ne žali truda da tu porodicu učini srećnom.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com