Često se čuje da „roditelji znaju najbolje“. Oni znaju koja je najbolja hrana za vas, kakva vam odeća najbolje stoji, koji bi posao bio idealan za vas i, naravno, kakav bi partner (partnerka) bili idealni za vas (ima, naravno, i onih roditelja koji misle da niko nije dovoljno dobar za vas – izuzev njih samih). Neki ljudi – i muškarci i žene – slušaće u većoj meri savete ove vrste (šta je najbolje za njih), a kad odrastu, neki će ih slušati u manjoj meri, a neki će ih u potpunosti ignorisati (ili raditi baš suprotno od dobijenih saveta, u inat roditeljima). Gde vi spadate?
Svakako da izbor sopstvenog partnera (partnerke) ne treba prepuštati roditeljima – ta vremena su ipak prošla. Vaši roditelji će, naravno, imati svoje mišljenje o tome kakav je vaš partner (partnerka), ali to mišljenje, mada ga svakako, u slučaju dobronamernosti roditelja, treba saslušati, ne treba da bude presudno prilikom izbora partnera. Ma koliko dobronamerni vaši roditelji bili i ma koliko verovali da vas dobro poznaju, oni će vam partnera birati prema slici koju su sebi stvorili o vama – a ta slika može se drastično razlikovati od toga kakvi ste vi zaista. Da i ne spominjemo da bi odrasla, zrela osoba trebalo da bude u stanju da samostalno izabere sebi partnera. Možda nekome cela ova priča zvuči nepotrebno i kao sama po sebi razumljiva, ali nemali broj ljudi će odustati od osobe koja im se zaista dopada samo zato što se ona ne dopada njihovim roditeljima.
S druge strane, postoje i oni koji će u potpunosti ignorisati čak i najdobronamerniji savet roditelja (da ne spominjemo sad krajnje detinjastu varijantu da se partner bira samo u inat roditeljima). Roditelje bi, ukoliko odnos sa njima nije izrazito loš, ipak trebalo saslušati – moguće je da oni primećuju nešto što vi, zaslepljeni zaljubljenošću, ne vidite. Podrazumeva se da krajnja odluka treba da bude vaša, ali vam neće smetati da čujete mišljenje svojih roditelja – oni vam govore iz najbolje namere, čak i ako se ne slažete sa njihovim mišljenjem.
Kao što ste mogli i da pretpostavite, ni jedna ni druga krajnost (osim u krajnje specifičnim okolnostima) nije baš najbolje rešenje. U principu je uvek najbolje saslušati tuđe mišljenje – a onda doneti sopstvenu odluku, zasnovanu na vlastitom mišljenju, koje je, možda, a možda i ne, malčice izmenjeno onim što ste čuli.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com