U emotivnoj vezi stvari ne funkcionišu uvek kao na filmu i sitnice su često tu da izazovu dnevne frustracije, nesuglasice, pa i ozbiljnije sukobe. Jedna od takvih „sitnica“ jeste neurednost jednog od partnera. Bilo da je u pitanju muškarac ili žena, za onog „urednijeg“ podjednako je dosadno da svakodnevno dostavlja opomene u vezi s ostavljanjem stvari na mesto, prosipanjem pepeljare ili uklanjanjem tragova brijanja sa prethodno opranog umivaonika. Štaviše, osoba koja je donekle urednija (što nužno ne znači da je egzemplar pedanterije i sitničavosti) tada je dovedena u situaciju da konstantno prigovara, što se vremenom, ukoliko partner ne usliši vapaje, može pretvoriti u bezuspešnu i zamornu rutinu za oboje.
Žene su, generalno, u većoj meri sklone da ispoštuju minimum urednosti, što muškarci znaju i često se unapred oslanjaju na to. Ova inercija nije dobra za vezu, jer se inicijalna trpeljivost i uvažavanje povremene mušičavosti partnera može lako izokrenuti u nezadovoljstvo i bes. Svakako, muškarci ne treba da očekuju automatizam oličen u volšebno ispeglanim košuljama, čistim sudovima i prozorima koji sijaju poput ogledala, bez sopstvenog napora i obaveznih 50% učešća u sređivanju i održavanju životnog prostora. Niko ne želi da bude surogat-roditelj odrasloj osobi koju bira za partnera, niti da se pretvori u pokretnu veš-mašinu, ili robota koji automatski uklanja bačene prljave stvari sa poda.
Tretman „izlečenja“ za oba pola je isti: jednostavno prekinuti sa ugađanjem manje urednom partneru. Kada se prljavo posuđe nagomila, dnevna isporuka ispeglanog mirišljavog veša prestane, a ona/ona počne da se sapliće o sopstvene elemente haosa, možda će prosvetljenje konačno uslediti.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com