Kako se (ne) svađati (1)

U svakoj vezi povremeno ima sukoba, i oni nisu kraj sveta – a ni kraj veze. Sukobi mogu čak i da vas zbliže, ako se rešavaju na pravi način, tako da to bude zajedničko rešavanje problema, a ne takmičenje niti pokušaj da neko pobedi. Vi ste tim, i pobeđujete ili gubite zajedno.
Početak svađe. Kada se razbesnite zbog nečega, može da vam se čini da bi vam baš prijalo da, recimo, voljenoj osobi pošaljete mejl u kome joj sve sručite "u lice", koliko ste besni na nju, koliko je loša osoba što vam je to-i-to uradila… To je kao da iz zasede udarite nekoga motkom po glavi jer ste besni na tu osobu, a ona možda nije ni svesna da vas je nečim uznemirila. Time se ništa ne rešava, baš kao što nećete ništa rešiti ni ako, kako voljena osoba dođe kod vas, očekujući da ćete se zajedno ušuškati na kauču, počnete s besnim napadom zbog njegovog/njenog ponašanja prošlog petka kada ste izašli s vašim prijateljima. Kad tako nekome napravite "sačekušu", u najboljem slučaju dobijete zbunjeni odgovor (koji vas, verovatno, još više razbesni), a ni za trunku se ne približite rešenju problema. Morate oboje biti sposobni za razgovor pre nego što počnete raspravu, inače ništa konstruktivno nećete postići.
Umesto navedenih postupaka, bilo bi bolje prvo razmisliti zbog čega ste toliko ljuti. Ono što bude povod svađe najčešće nije ono što vam zaista smeta; recimo, on vas nije propisno predstavio kad ste otišli na slavu kod njegovih prijatelja – da li vam tu smeta što ste se osetili zapostavljeno, nedovoljno važno, ili vam smeta njegovo nepoznavanje manira, ili… Šta je tu stvarno problem? Ono što je takođe bitno jeste da ne podižete glas, inače ćete navesti voljenu osobu da poželi da pobegne, a svakako neće moći da vas dovoljno dobro sasluša i da razume šta je to što vam je toliko zasmetalo.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com