Zamislite sebe na plaži, sedite i sunčate se, nervira vas što su dlačice već počele da vam rastu. Jeste, ne vide se osim ako se baš izbliza ne pogleda, ali svejedno vas nerviraju. Usput primetite i strije i celulit. Onda vam pažnju skrene nešto veoma veliko što se kreće ka vama. Muškarac. Upravo izlazi iz vode. Toliko je debeo da, iako nosi sasvim normalne kupaće gaćice, deluje kao da nosi tange. Dlakav stomak, dlakava leđa. Dok vi zurite u njega i pitate se kako ga nije blam da se skine u kupaće gaćice, on prolazi pored vas i, na vaše zaprepašćenje, namigne vam. On kao da zamišlja da fenomenalno izgleda i da vi zato zurite u njega!
Nekoliko minuta ste šokirane njegovim postupkom. Nikako, ali nikako ne razumete kako to da se on ne stidi svog izgleda – a vi, sa četiri kilograma više nego što bi bilo idealno da imate, birate položaj u kome će taj višak biti manje upadljiv i pažljivo ste birale kostim koji će pokriti kritične zone. I opet vas brine to što vam figura baš i nije idealna. Kako on može tako?
Odgovor na to pitanje je, zapravo, veoma jednostavan. Mnogi muškarci, naročito oni iz ranijih generacija, vaspitani su da smatraju da njihova privlačnost ne leži u njihovom fizičkom izgledu, već u njihovom društvenom položaju, u moći kojom raspolažu i u njihovom novčaniku. Sredovečni ugojeni direktor, kada se pogleda u ogledalo, ne vidi debeljuškastog čoveka kome dlake vire iz ušiju, već uticajnog muškarca kome se umiljavaju mlađahne devojke željne novca, muškarca koga dvadesetak godina mlađe devojke, super „skockane“, smatraju veoma poželjnim.
Pošto ne izjednačavaju izgled s uspehom ni poželjnošću, ovi muškarci će se šepuriti plažom bez ikakvog osećaja stida, a ni u spavaćoj sobi im neće pasti na pamet da ugase svetla.
Da li ih kritikovati što ne vode računa o svom izgledu i što nisu u formi, ili im čestitati jer pripadaju definitivno izumirućoj vrsti koja nije opsednuta idejom da mora da izgleda savršeno? Odluka je na vama.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com