Jedna od večnih rasprava, kad se o muškarcima i ženama priča, jeste o tome ko je bolji vozač. Mnogi će psovati žene vozače, smatrajući ih katastrofalno lošim, neki će ukazivati na statistike koje pokazuju da veću štetu lošom vožnjom ipak naprave muškarci, a istina ostaje zamagljena.
Američka i engleska istraživanja pokazuju da žene u saobraćaju naprave mnogo manju štetu nepravilno vozeći nego muškarci. U Engleskoj imaju i objašnjenje za to – žene su još u auto-školama znatno pažljivije i odgovornije, verovatno dobrim delom i zbog toga što dečaci od malih nogu od svojih očeva uče o automobilima pa su znatno ležerniji kad dođe vreme za zvaničnu obuku, dok većina žena počne da uči o vožnji tek u auto-školi. Još jedno objašnjenje ove statističke pojave jeste da se žene više nego muškarci boje dok voze, pa zato voze sporije i samim tim, i kad naprave štetu, ona bude manja.
Naše pak statistike (koje, naravno, govore o vozačima kod nas, ne u Americi ili Engleskoj) pokazuju da žene naprave nešto preko deset procenata više štete nego muškarci, a da je prosečna šteta koju žene vozači naprave preko 60 odsto (!) veća od one koju su uzrokovali muškarci. Kad se stvari tako gledaju, stvarno ispadne da su, barem kod nas, žene lošiji vozači.
Ukoliko bacite pogled oko sebe dok idete iole prometnijom ulicom (molimo vas samo da se u takvo razgledanje ne upuštate dok vozite ili dok prelazite ulicu!), nije retkost videti i muškarce i žene kako voze samo jednom rukom dok drugom pridržavaju mobilni telefon i naravno, dok razgovaraju, i nisu baš mnogo usredsređeni na vožnju. A nije nemoguće videti ni one kojima nijedna ruka nije na volanu, jer jednom drže mobilni a drugom gestikuliraju ili rade nešto treće, što nema nikakve veze s vožnjom. Mada, da ne ispadne da su mobilni telefoni glavni „krivci“ za saobraćajne nesreće, statistike pokazuju da se najviše nesreća dogodi dok ljudi menjaju radio-stanice (da li je ispunjavanje muzičkih želja toliko bitno u trenucima dok ste odgovorni i za svoj život i za živote ostalih učesnika u saobraćaju i dok lako možete nepažnjom nekoga da ubijete?).
Na kraju, ko je gori vozač, žena ili muškarac? Smatramo da je ovakvo pitanje u suštini besmisleno – negde su, po statistikama, žene sklonije lošoj vožnji, negde muškarci, a svuda ima i dobrih vozača, i žena i muškaraca. Umesto ovog pitanja, bolje bi bilo upitati se kako popraviti vozačke sposobnosti (ponajpre odgovornost) svih koji sedaju za volan, bez obzira na njihov pol, jer se saobraćajne nesreće, ko god da ih uzrokuje, dešavaju zaista prečesto i odnose previše života. Šta znači previše života? I jedan jedini je previše.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com