Ukoliko postoji nešto što obeležava zahlađenje gotovo svake veze, to je nesposobnost jednog ili oba partnera za dijalog.
Tišina ne ukazuje da smo sve rekli, već da mnoge stvari nismo.
Opasnosti „tihog tretmana“ nisu nimalo bezazlene, već se radi o jednoj od najdestruktivnijih navika u vezi.
Šta je tihi tretman?
Prema osnovnoj definiciji, „tihi tretman“ je odbijanje verbalne komunikacije s nekim ko želi komunikaciju. Ova vrsta ponašanja odnosi se na izbegavanje kontakta s nekim, obično kada smatrate da vam je učinjena nepravda ili da vas neko nije poštovao.
Navedena komunikacijska strategija često se koristi za kažnjavanje ili izazivanje reakcije mete.
Odnosno, ako se osećate povređeno, na primer, nečijim komentarom, tada biste mogli da primenite tišinu kao način da uklonite sopstvenu prisutnost od onog ko vas je povredio – u pokušaju da ga kaznite.
Ova motivacija takođe leži u želji da druga osoba odgovori na način koji potvrđuje da je primetila vaše ponašanje i da je povređena vašom tišinim ili nedostatkom vaše prisutnosti.
Šta nije tihi tretman?
Mnogi mešaju postavljanje granica sa ćutnjom. Stoga, da bi bolje razumeli šta nije „tihi tretman“, trebalo bi da razumete šta su „granice“.
Granice su, u zdravoj komunikaciji, namerne blokade za sprečavanje stalne povrede i zlostavljanja. Primer može da bude prekid telefonskog poziva s nekim ko vas naziva pogrdnim imenima ili vas na neki drugi način verbalno ili emocionalno vređa.
Ukoliko izričito ne komunicirate potrebu za granicom, tada je to postavljanje zapravo „tihog tretmana“ i štetnije je nego što mislite. Međutim, problem se javlja najčešće kada konstantno iznova komunicirate s nekim o granici koju osoba stalno prelazi.
Tada je najlakše ućutati i jednostavno se isključiti.
Ali, stvar je u tome da sami sebi štetite onda kada ne kažete i ne pokažete ono što se stvarno događa u vašim srcima i mislima.
Tretman ćutanjem može da funkcioniše na trenutak, ali dugoročno nikada nije i neće biti produktivan, piše „YourTango“.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com