Strah od samoće je čest među ljudima, i od tog straha se beži u društvo – među prijatelje, rodbinu, kod roditelja, ulazi se u vezu… Ljudi kao da se boje da budu sami sa sobom. A ne bi trebalo.
Deo tog straha je iz onog „šta će drugi misliti o meni“ kompleta. Što se toga tiče, zaista se može desiti, ako volite da ste povremeno sami i ne stidite se da to i učinite, da drugi za vas pomisle da ste jadni, da nemate nijednog prijatelja, da nemate s kim da budete… Da li treba bežati od takvog mišljenja drugih? Ne. Oni koji na taj način razmišljaju ionako nisu vredni vaše pažnje – a oni koji jesu vredni vaše pažnje ili već znaju, ili će biti voljni da prihvate, da je svakom ljudskom biću neophodno da se ponekad osami. Drugi deo straha potiče od straha od usamljenosti, ali su biti sam i biti usamljen dve potpuno različite stvari – možete se osećati usamljeno i u gomili, baš kao što možete biti sami i uopšte se ne osećati usamljeno, već uživati u trenutno vam raspoloživom društvu – sebi.
To što ćete biti sami sa sobom omogućava vam da uživate ne razmišljajući o drugima, ne praveći, barem u tom periodu, nikakve kompromise, a to vam pak pomaže da bolje upoznate sebe i da zavolite sebe. Kaže se da ko nije za sebe nije ni za druge i to je potpuno tačno – a da biste bili za sebe, morate prvo sebe da upoznate, da saznate šta je to što vam prija, šta vam je bitno, oko čega zaista ne želite da napravite kompromis, a oko čega vam kompromis uopšte ne bi smetao.
Zbog čega se ovaj tekst nalazi u rubrici o muško-ženskim odnosima? Zato što, tek kad upoznate i zavolite sebe, postajete sposobni da zaista upoznate i zavolite i druge, računajući i potencijalnog partnera ili partnerku. Tek tada postajete sposobni za zrelu vezu, za vezu koja može da potraje i da i vama i voljenoj osobi donese pravu sreću. Naravno, ni tada ne postoje stopostotne garancije da će veza zaista uspeti, ali će postati moguća. A to je početak.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com