Nema nikog ko nije nebrojeno mnogo puta čuo frazu „ludi od ljubavi“. Ta fraza je toliko uobičajena da više niko, ili skoro niko, i ne razmišlja o njoj kad je čuje – ionako je to samo još jedna fraza, zašto biste razmišljali o njoj? Zašto biste se pitali ima li neke istine u njoj, da li ljubav i ludilo imaju nekih sličnosti? Ne mislimo na takozvane zločine iz strasti; ne mislimo ni na kakve zločine, ni na kakav tragičan ishod, ni na šta što bi ma koga moglo dovesti u sudnicu, ludnicu ili na groblje. Samo… Postoje li zaista neke sličnosti između ljubavi i ludila, to jest, između ljubavi i nekog mentalnog oboljenja?
Na Univerzitetu u Pizi sprovedeno je istraživanje koje na izvestan način potvrđuje da neka vrsta sličnosti između ljubavi i jednog mentalnog oboljenja postoji. Koja? Kod „sveže zaljubljenih“ osoba nivo serotonina u krvi znatno je niži od normale – čak za 40 procenata! To znači da se krvna slika sveže zaljubljenih poklapa s krvnom slikom manično depresivnih osoba.
Ovo otkriće nije došlo kao neko veliko iznenađenje, jer je već poznato da sveže zaljubljene osobe ne tako retko gube vezu s realnošću (samo u nekoj meri, naravno) i da im ne baš artikulisani postupci nisu nepoznanica.
Sad, da li to znači da je zaljubljenost zaista bolest? Da li je tu potrebno nekakvo lečenje, neka terapija? Ne. Zaljubljenost definitivno nije bolest i ne treba je tretirati kao takvu. Bez ikakvog lečenja, bez ikakve intervencije od strane lekara, nivo seratonina će se vratiti u normalu i krvna slika će ponovo biti normalna. Tada će se i ponašanje vratiti u normalu, i opet, bez ikakve terapije.
Dakle, mada stanje zaljubljenosti, barem u početku, ima izvesnih sličnosti s određenim mentalnim oboljenjem (maničnom depresivnošću), fraza „ludi od ljubavi“ ipak nije stvarno tačna – ljubav samo u nekim trenucima liči na bolest, ali nikada to zaista nije.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com