Izlazile ste da bacite đubre i slučajno se sudarile sa nepoznatim, prilično zgodnim muškarcem. Joj, blama! On zgodan i nalickan, a vi sa đubretom! Druga varijanta: vraćale ste se iz kupovine, sa rukama (i torbama) prepunim stvari i slučajno se sudarile s njim (ne mora čak ni da bude nepoznat – možda je to komšija sa trećeg sprata za koga do tada niste ni primetile koliko je zgodan) i stvari su vam se razletele po celom hodniku. Kavaljerski vam je pomogao da ih sakupite, a vas je bilo stid što ste tako trapave. Možda ste pričali mobilnim na ulici, živo ste gestikulirali – i potpuno slučajno udarili (zgodnu i seksi) prolaznicu.
Posle nespretnog početka, upoznali ste se, izašli i stvari se dalje razvijaju – pa, vrtoglavom brzinom. Zvuči kao nešto sa filma? Verovali ili ne, dešava se relativno često i u stvarnom životu. Potpuno slučajno se sretnete s nekim, krenu iskrice, proradi hemija, i sve kao da se desi samo od sebe. Desi se da sve to prilično potraje, nekad čak i sa „filmski srećnim“ završetkom.
Odakle ta privlačnost slučajnih susreta? Kao da postoji neka magija u njima; kao da to što smo nekog upoznali sasvim slučajno, kad su nam sasvim druge stvari bile na umu, ima za nas neku neodoljivu privlačnost. Zaista je i ima; takvi susreti privlačni su na sličan način na koji nam je privlačan spontan i neplaniran seks, a pored toga, često se osetimo kao da nas je „sudbina predodredila“ da upoznamo tu osobu. Sudbinski, neplanirano, sve se dešava vrtoglavom brzinom – kao u priči, zaista.
Postavlja se pitanje: šta učiniti da ta priča ima srećan (i dugotrajan) kraj; da veza koja tako nastane ne bude samo kratka i strastvena veza – veza koja će nam, istina, zauvek ostati u sećanju, ali neće baš trajati? Nažalost, nekad se tu ne može učiniti ništa; nekad zaista nismo kompatibilni sa osobom koju na ovakav način upoznamo – sa takvom osobom bude nam moguća kratka, burna, strastvena veza, ali ne i nešto dugotrajno.
Međutim, dešava se i da naletimo na nekog (ili neku) sa kojom zaista možemo imati dugu, lepu, stabilnu vezu – tu ne treba raditi ništa što ne bismo uradili i da na drugi način upoznamo tu osobu. Znači, tu bi, nakon burnog početka, usledilo usporavanje i postepeno upoznavanje i zbližavanje. Malo neobičan redosled stvari? Nije uobičajen, to je tačno – ali dešava se da veze počnu i ovako, pa da potraju do kraja života – baš kao na filmu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com