Ima onih koji, što iz radoznalosti, što iz želje da opravdaju sklonost ka vanbračnim avanturama, žele da saznaju koliko je monogamija uopšte prirodna – a ako nije prirodna, onda je se ne bi trebalo ni pridržavati, zar ne? Nije tako, jer se tu ne radi samo o monogamiji i o tome da li je prirodna.
Teško je reći da li i među životinjama u prirodi postoji monogamija.
Smatralo se da među nekim vrstama postoji, na primer, među vukovima, ili među mnogim ptičjim vrstama. Ono što se kasnije ispostavilo bilo je to da neki oblik monogamije postoji, ali da se to odnosi na deljenje jazbine ili gnezda, i na zajedničku brigu o mladuncima, dok je seksualnih izleta i dalje bilo.
I, šta to znači za ljude kao za vrstu? Ne mnogo. Ljudi već čine mnoge stvari koje nijedna životinjska vrsta ne čini, pa to ne znači da su te stvari loše i neprihvatljive ili sputavajuće. Samo su drugačije, jer se ljudi razlikuju od drugih vrsta.
Pored toga, postoji tu još nešto. Izuzev ako se na startu veze s nekom osobom eksplicitno dogovorite da je dopušteno imati seksualne odnose i van veze, vi se implicitno slažete da ćete toj osobi biti verni, kao i ona vama. Ta osoba vam veruje, i vi njoj. Neverstvom biste prekršili dogovor koji postoji i izdali poverenje te osobe – a čak i ako neverstvo i prevaru smatrate prirodnim pojavama, one su i dalje nemoralne. I dalje bole i povređuju. Povređuju osobu koju bi trebalo da volite i čuvate.
Zato, molimo vas, bez opravdavanja neverstva time što monogamiju smatrate neprirodnom. Ukoliko baš toliko niste skloni vernosti, nemojte se upuštati u veze duže od avanture za jedno veče, ili budite u vezi s osobama koje imaju sklonosti slične vašim (i redovno koristite kondome).
Smatrali vi monogamiju prirodnom ili ne, stupanjem u vezu implicitno pristajete na nju, a prekršiti takav dogovor i izdati nečije poverenje je nemoralno.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com