Česta je ženska ideja da će se njen dragi u braku promeniti. Sve će tada biti drugačije, misli ona, sve ove njegove sitne nesavršenosti (voli ga ona i s njima, ali bi ipak radije da ih nema) nestaće kad bude oženjen čovek, moraće da se uozbilji tada. Onda dođe kao veliko iznenađenje što se to ne desi.
Muškarci se u braku ne promene. Naravno, tokom dugog perioda doći će do nekih promena, ali samo to što je stupio u brak neće promeniti muškarca, niti će njemu pasti na pamet da treba da se menja. On se oženio zato što je sa osobom s kojom želi da bude, na način na koji želi da bude, i želi da to stanje bude trajno – da niti se on sam menja, niti da se njegova draga promeni. Što se muškaraca tiče, žena bi trebalo da i u braku ostane ona vesela osoba s kojom su se zabavljali i s kojom su toliko uživali – baš zbog tog uživanja su i poželeli da vezu učine večnom.
Ono čemu se većina muškaraca nada jeste da njihova draga neće postati zahtevnija u braku nego što je bila u toku zabavljanja, kao i da neće promeniti fizički izgled – a žene veoma često u braku postanu zahtevnije jer to smatraju mnogo ozbiljnijim nego što je bilo zabavljanje, i u skladu s tom svojom promenom, promene i svoj izgled.
Šta učiniti? Nije loše znati da ljubav, ma šta se o njoj mislilo, ipak nije svemoćna, i da se ljudi promene u skladu sa svojim izborima i s kapacitetima za promene (ima, recimo, onih koji su prilično neprilagodljivi i nevoljni da se menjaju, i tu je uzaludan posao da pokušate bilo šta da menjate). Dakle, pogrešno je da uđete u brak očekujući neke velike promene kod svog dragog – ako on ima neke osobine koje ne možete da trpite, imaće ih i u braku, pa bi bolje bilo razmisliti da li da ulazite u brak u kome ćete živeti s nečim što vam je nesnosno, ili je praktičnije da pre braka pokušate da promenite ono što vam uopšte ne odgovara, pa ako ne ide, da prihvatite činjenicu da s tom osobom ni brak neće ići.
Što se muškaraca tiče, ne bi bilo loše da znaju da žene uglavnom ne posmatraju na isti način zabavljanje i brak, da brak shvataju znatno ozbiljnije, i da će od njega očekivati da se u braku ponaša zrelije i odgovornije, kao i da raznorazne obaveze preuzme na sebe – ipak će živeti u zajednici, i to u zajednici u kojoj se neće gledati s odobravanjem ako se ponaša kao veliki dečak. Brak za ženu nije večito produženo zabavljanje već je i nešto ozbiljnije od toga, i dugotrajnije i stabilnije.
Bračna zajednica zahteva da se dvoje ljudi konstantno prilagođavaju potrebama onog drugog, definitivno zahteva više ozbiljnosti od zabavljanja, i ako oboje nisu spremni za to (i ako nisu sigurni da je i ono drugo spremno za to, takvo kakvo je u tom trenutku), bolje je da se brak odloži.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com