Kada se priča o planiranju porodice i neophodnosti da se pazi na biološki sat, priča se o ženama. Žene su te koje ne bi smele predugo da odlažu rađanje, ne ako žele zdravo dete – jeste, teoretski one mogu da postanu majke i u četrdeset i nekoj, neke postanu majke čak i kasnije, ali u tim godinama rizik od spontanog pobačaja i od rađanja bolesnog deteta je znatno veći, plus je i teže ostati u drugom stanju. A muškarci? Doskora se smatralo da muškarčeve godine nisu bitne. Svakako da je mlađem muškarcu fizički lakše da trči za detetom, ali dokle god je muškarac u stanju da ima seksualne odnose (što može da bude sve do kraja prilično dugog života), on će moći da postane otac. Međutim, najnovija istraživanja pokazuju da stvari nisu baš tako jednostavne.
Tačno je da čak i seksualno aktivan devedesetogodišnjak može da postane otac, ali postojaće rizici. Ukoliko je otac stariji, veći je rizik da će majka imati spontani pobačaj, čak i ako se radi o sasvim mladoj ženi. Ne mislimo samo na spomenute devedesetogodišnjake, niti na šezdesetogodišnjake. Ukoliko otac ima više od 40 godina, šanse da će doći do pobačaja veće su za čak 60 odsto u odnosu na muškarca od 25 godina, i to nije sve.
Sigurnost ne donosi ni ako je muškarac u tridesetim godinama. Ukoliko otac ima između 35 i 39 godina, tri puta su veće šanse da će doći do prevremenog porođaja u odnosu na oca od 25 godina.
Dakle, iako je teoretski moguće da veoma star muškarac postane otac, kao i da žena u pedesetim godinama postane majka, nije baš najbolja ideja previše odlagati rađanje deteta i zasnivanje porodice. Što se biologije i zakona prirode tiče, mladi roditelji, u dvadesetim godinama, jesu oni koji imaju najbolje šanse da dobiju dete i da rizik po zdravlje deteta i majke bude najmanji mogući.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com