Česte su besmislene generalizacije i stereotipi kad se o polovima radi (i ne samo o polovima), pa tako, recimo, ispadne da su sve žene brbljive ćurke lude za šopingom, a svi muškarci seksualni manijaci koji ne mogu bez pornografije, a da mogu, preselili bi se u striptiz-bar. Istina je, naravno, daleko od toga.
Još jedan beskrajno zamoran komentar kada primetite da vaš muškarac, recimo, uopšte ne voli pornografiju, jeste da ste naivni, da su svi muškarci takvi, vi samo idealizujete svog dragog, sigurno on ima na hard disku bar nekoliko pornića… Koliko u ovoj priči ima istine? Da li ste stvarno naivni ako verujete da vaš partner ne voli pornografiju?
Istina je da će adolescenti gledati, ako imaju priliku, i porno-filmove. Ako ćemo iskreno, gledali bi ih i momci i devojke, samo se devojke češće stide da to urade, čak i ako imaju priliku (što ne znači da ponekad ipak ne zvirnu).
I to spada u normalnu znatiželju – mladi i neiskusni interesuju se kako se „ono“ radi, delom iz radoznalosti, delom da bi mogli da se u društvu foliraju da su zreliji i iskusniji nego što jesu. I tu bi bilo dobro, ukoliko sami to ne shvate, da se nađe neko stariji ko na njih neće vrištati jer gledaju takve stvari, nego će im objasniti da se u stvarnom životu to tako ne radi, već da je vođenje ljubavi, u svom najlepšem obliku, produžetak ljubavi i intime koju dva odrasla ljudska bića osećaju jedno prema drugom, dok je ono što su videli na filmu mehanički čin lišen bilo kakvih emocija, kao i da glumci imaju groteskno uvećane „atribute“, da ljudi obično ne izgledaju tako.
Da se vratimo na priču o odraslima – odrasli muškarci uopšte neće baš toliko često kao što neki misle gledati pornografiju. Mnogi je neće gledati uopšte, smatraće je besmislenom, želeće da u vođenju ljubavi uživaju oni sami, a ne da gledaju porno-zvezde u različitim scenama mehaničkog seksa.
Neki muškarci će porno-filmove gledati povremeno, sami ili s partnerkom, kao neku vrstu „ventila“ ukoliko su sami, ili kao nešto što ih može dodatno podstaći, ukoliko imaju blagih voajerskih sklonosti, dok su s partnerkom. Ukoliko gledanje pornografije nije zamena za seks muškarcu koji ima partnerku i ako mu pornografija nije neophodna da bi se uzbudio već mu samo, zbog voajerske crte, predstavlja dodatno uzbuđenje, to nije bolest niti ugrožava vezu.
Naravno, postoje i oni koji ne mogu bez pornografije – niti mogu da se uzbude bez pornografije, niti mogu da se suzdrže od pornografije – ali tu već pričamo o bolesti zavisnosti, dakle o nečemu što bi trebalo lečiti. U ostalim slučajevima, radi se samo o sklonosti koja kod nekih muškaraca postoji, a kod nekih ne – daleko od toga da ceo muški rod pornografiju smatra neodoljivom.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com