Naučnici su utvrdili da kod žena koje imaju stalnog seksualnog partnera, menopauza nastupa kasnije nego kod njihovih usamljenih „koleginica“. Moguće je da na ovaj fenomen uticaja ima i to što miris koji ispušta muško telo usporava biološki časovnik žene.
Istraživači Univerziteta u Masačusetsu uporedili su način života žena starosne dobi oko 51 godine. Pokazalo se da je kod žena koje imaju partnera, menopauza prosečno nastupala u starosti od 50 godina i tri meseca. Sa druge strane, kod „usamljenih“ je menstruacija u proseku prestajala već sa 48 godina. Ovu razliku naučnici nisu mogli da objasne nijednom drugom različitošću u načinu života ovih žena, izuzev prisustvom muškarca. Stručnjaci smatraju da muški znoj sadrži feromone koji doprinose produženju plodnog perioda u životu žene.
Druga istraživanja pak govore o neposrednoj povezanosti telesnog mirisa i pojave osećaja zaljubljenosti. Ona su ispitivala stimuluse koji nervni sistem dovode do intuitivnog deljenja ljudi na „svoje“ i „tuđe“, kao i do ljubavi na prvi pogled. Svi rezultati ovih istraživanja ukazuju na to da je ovaj izbor uslovljen čisto biološkim činiocima.
Ispostavilo se da je jedan od glavnih načina odabira seksualnog partnera, ili prosto simpatije, zasnovan na mirisu tela. U našem nosu, kao i kod svih sisara, postoji maleni organ u vidu izdužene trubice. On je postavljen u oblast nosne pregrade. Za razliku od uobičajene funkcije celog čovečjeg čula njuha, on „lovi“ polne mirise koji dopiru ispod miške i iz drugih oblasti bogatih posebnim znojnim ćelijama koje, zajedno sa znojem, ispuštaju i feromone. Pri tom, mi ove mirise ne možemo da osetimo kao takve: informacija o privlačnom mirisu neke osobe zaobilazi centar za miris i, umesto toga, neposredno se oblikuje i predstavlja mozgu kao informacija o privlačnosti.
Dugo vremena su naučnici smatrali da je ovaj „organ zaljubljenosti“ – upravo usled toga što ne registruje nikakve konkretne mirise, odnosno ne registruje ih kao mirise – kod ljudi zakržljao. Podrobnija morfološka istraživanja pokazala su, međutim, upravo obratno. Sprovodeći mnoštvo opita, naučnici su dokazali da ovaj mali organ, koji je dugo godina bio smatran tek atavističnom naznakom našeg srodstva sa ostalim sisarima, kod 98% ljudi (isključujući, dakle, slučajeve nekoliko poznatih patoloških stanja) radi veoma aktivno. Još zanimljivije je da se kod predstavnika ljudskog roda ova funkcija pojavljuje prva – već u prvim mesecima razvića embriona. Još u majčinoj utrobi, dete aktivno oseća različite polne hormone koji se nalaze u plodovoj vodi. Pored toga, nije isključeno ni da od toga kojih hormona bude više – ženskih ili muških – zavise i određene pojedinosti vezane za seksualne sklonosti budućeg čoveka.
A sad malo o tome na koji način žene privlače muškarce – vrlo je moguće da je čika-Frojd zapravo bio mnogo više u pravu nego što se to obično veruje. To pokazuju i rezulati izvesnih istraživanja koja daju stvarnog osnova raširenom ubeđenju kako muškarce najviše privlače žene koje ih podsećaju na majke. Naučnici su, naime, utvrdili da ljudi željni ljubavi po pravilu traže nekoga sličnog sebi. Do tih zaključaka došli su želeći da bolje osvetle pitanje šta je to što ljude konkretno navodi da se približe jedno drugom.
Doktor Džordž Forster (George Forster) iz Tinktanka (Thinktank), muzeja nauke i otkrića u Birmingamu, izjavljuje: „Birajući partnera, mi ga podsvesno ocenjujemo u ulozi majke naše buduće dece, odnosno oca – zaštitnika i vođe. Ovo je, uprošćeno predstavljeno, suština evolucionističkog pristupa, koji je, u stvarnosti, mnogo složeniji. Okružujuća sredina, bez sumnje, takođe pokazuje svoj uticaj, a sa novim otkrićima raste i svest o važnosti uloge naslednosti, to jest gena, pri izboru partnera. Izgleda da taj izbor umnogome zavisi od uzajamne sličnosti u fiziološkim i psihološkim svojstvima.“ Doktor Forster je do ovih zaključaka došao posle podrobne analize prethodnih istraživanja, kroz koja je pojašnjeno šta izaziva osećaj privlačnosti kod muškaraca i žena.
No, tu nije kraj priči o znoju, feromonima i sličnim slatkim stvarčicama koje život čine uzbudljivijim. Naučnici otkrivaju da je i sam izbor seksualnog partnera za žene uslovljen mirisom tela muškarca. Istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Čikagu pod rukovodstvom doktorke Marte Maklintok (Martha McClintock) pokazalo je da su šanse da osvoje ženu veće za muškarce čiji telesni miris podseća na miris njenog oca, a da se, istovremeno, donekle razlikuje od njenog sopstvenog. U istraživanju je učestvovalo 49 neudatih žena, kojima je bilo predloženo da ocene miris tela muškaraca po privlačnosti. Kao „obrazac“ za ocenjivanje mirisa, koristile su se majice koje su muškarci nosili dva dana ranije. Naučnici su otkrili da žene podsvesno prednost daju mirisima koji podsećaju na miris tela njihovih očeva. Prema rečima istraživača, birajući partnera na osnovu telesnog mirisa, žena podsvesno daje prednost muškarcima čiji su geni imunološkog sistema analogni izvesnim genima njenog oca i njenim sopstvenim, čime svojoj deci obezbeđuje pouzdan i proveren imunološki sistem. Sa druge strane, različitost gena koji određuju svojstva imunološkog sistema kod nje i partnera proširuje mogući dijapazon imunih reakcija organizma deteta.
Kao što smo već rekli, supstancije koje proizvodi organizam i koje određuju individualni telesni miris svakog čoveka nazivaju se feromonima, a njihovom sintezom upravlja se grupom gena imunološkog sistema koji se nazivaju glavnim kompleksom histološke sličnosti.
Na kraju, doktor Forster zaključuje retoričkim pitanjem: „Tokom miliona godina u procesu evolucije, kod nas su se razvili razni mirisi sa specifičnom namenom: zašto mi sad traćimo toliko vremena i truda na to da ih prikrijemo?“ Zaista, zašto? Možda bi doktor Forster odgovor mogao da potraži, recimo, u prepunom vozilu GSP Beograd, u julu mesecu, radnim danom, u popodnevnom špicu – dvoumljenja bi definitivno nestalo i brzo bi mu se razdanilo…
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com