Dešava se nekad da sami sebi ne priznajemo da osoba s kojom smo nije neko s kime mislimo da bismo mogli da provedemo ostatak života. Jedan od mogućih signala da je tako je i kada ne želite tu osobu da prestavite svojim roditeljima.
To može da bude prilično bolna situacija. Nekada ne želimo da roditeljima predstavimo nekog jer ne smatramo da tu ima šta da se priča – veza još uvek ne traje naročito dugo, ili je nešto potpuno neobavezno, pa smo savršeno svesni da bi to vrlo lako moglo da ne potraje. To nije bolno, tu se ili čeka da se veza razvije i da se vidi šta će od toga biti, pa onda voljenu osobu predstavite svojima, ili neobavezna veza potraje koliko potraje i, osim ako ne preraste u nešto dublje, jednostavno se okonča onda kad poželimo nešto ozbiljnije. Ali, nekada nam je veza intenzivnija – a ipak, to nije to, mada tu činjenicu krijemo i od sebe.
Recimo, sjajno se zabavljate s osobom koja je za zabavu idealna, i stvarno uživate s njom, ali ne možete da je zamislite kao roditelja svoje dece – možda je suviše neozbiljna, ili suviše "laganih" shvatanja, ili se pak suviše razlikuje od vas i vaših. Ovo poslednje je prilično bolno, jer vam na neki način do te osobe može biti jako stalo, i želite da o sebi mislite kao o nekome bez predrasuda, kome čovek jeste čovek, bez obzira na sve razlike (ne govorimo o "razlikama" kao što su kriminal, narkomanija, alkoholizam, nasilje…), ali ipak ne možete da zamislite da s osobom koja se toliko razlikuje od vas i vaših imate decu, niti da je kao budućeg roditelja njihovih unučića predstavite svojima. Postoje situacije kada se neko zaljubi u osobu koja potiče iz drugačije kulture, druge je vere, druge rase, roditelji tu osobu ne bi prihvatili, ali zaljubljena osoba se ne obazire na to, već svejedno ostane s tom osobom. Ali, to nije slučaj o kome govorimo, jer tu, iako ima nevoljnosti da se voljena osoba predstavi roditeljima, ipak postoji budućnost s tom osobom, to vam je to, makar se i s roditeljima zavadili.
Osim ako smo zbog ljubavi spremni da se i s roditeljima zavadimo (ne bi trebalo da bude neophodno, trebalo bi da oni budu sposobni da prihvate osobu koju volimo i koja nas iskreno voli i čini nas srećnim, ali, nažalost, nije uvek tako), to da li smo spremni da voljenu osobu upoznamo sa svojima je prilično dobar pokazatelj onoga što prema njoj zaista osećamo. Možda je u pitanju devojka koja se oblači previše lagano za ukus vaših roditelja; ako vi znate da je ona dobra devojka i ponosni ste na nju, svejedno ćete je predstaviti roditeljima. Možda on još uvek nema posao i u nekim stvarima vam se čini poput deteta; ako vi verujete u njega i volite ga, predstavićete ga roditeljima. Ali, ako vam je s tom osobom lepo, uživate, nema tu nekih sukoba, a ipak oklevate da je predstavite roditeljima (ne radi se o tome da veza tek što je počela, a ni o tome da imate zaista problematične roditelje), to bi mogao da bude pokazatelj da vi, makar i podsvesno, ne mislite da tu stvarno nečega ima. Možda će se to u budućnosti promeniti, ali za sada ne mislite da će tu biti nešto ozbiljno. Ne kažemo da je to nekakav uzrok za tešku dramu, niti za momentalni raskid, samo je dobro biti svestan da je takvo stanje stvari, a možda ne bi bilo loše ni zapitati se zbog čega se tako osećate, i ako otkrijete da tu ima problema koje ste odbijali da primetite, rešavati ih.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com