I na muškarce i na žene u velikoj meri mogu da utiču hormoni, a da oni nekad i ne budu svesni toga. Zato je dobro biti svestan da mnogo toga od reakcija i želja može da bude podstaknuto hormonima i ne dopustiti im da vladaju vašim životom – ipak smo ljudi, a ne ženke i mužjaci u teranju.
Na šta mislimo? Recimo, u vreme ovulacije, pod uticajem hormona koji se tada luče, ženama su veoma privlačni muškarci koji deluju više kao "mužjaci", i neke dame odu toliko daleko da svog dugogodišnjeg nežnog i pažljivog partnera u vreme ovulacije prevare s prvim "mužjakom" na koga naiđu. Ili, pod uticajem nekih ženskih hormona, žene postanu veoma emotivne, plačljive, sve im deluje kao tragedija, sve im strašno teško pada, za najmanju sitnicu postanu uzrujane kao da ih je neko teško izvređao i ponizio.
Da ne bude zabune, ne dešavaju se ovakve stvari samo damama. Testosteron, muški polni hormon, kada se luči u većoj meri, može da izazove znatno pojačanu agresivnost; to se dešava i ženama i kod muškarcima, ali muškaracima znatno više, jer se kod njih testosteron znatno više luči. I onda muškarac postane nervozan, agresivan, nervira ga svaka sitnica, neretko postane i nasilan, nekad u toj meri da bi mogao nasiljem da ugrozi tuđe zdravlje ili život.
To su bili samo neki primeri, moglo bi da ih bude znatno više. Ono što pravi dodatni problem u celoj stvari je to što mnogi ljudi uopšte nisu svesni da se tako osećaju i tako ponašaju zbog hormona; odbijaju da se smire i ponašaju racionalnije, smatrajući da su oni jednostavno takvi i odbijajući da se menjaju. To nekada dovede i do tragičnih ishoda, a neretko, ako ne baš do tragedije, dovede do toga da ljudi koji puštaju da njihovim ponašanjem upravljaju hormoni smatraju nezahvalnim one koji od njih pobegnu – a ko bi želeo da ostane s muškarcem nasilnikom ili ženom koja je stalno plačljiva ili konstantno "histeriše"?
Nije lako. Kad osetite veoma snažne emocije, normalno je da poželite da reagujete na osnovu njih, neće se mnogo ljudi setiti da zastanu i upitaju se da te emocije možda ne potiču od hormona, a ne zato što postoji neki spoljni razlog za njih. Ipak, ukoliko često imate emotivne (agresivne, plačljive, nervozne…) ispade, ne bi bilo loše potruditi se i razmisliti da možda ipak nisu hormoni u pitanju. Nekada se radi i o medicinskom problemu hormonskog disbalansa, što je moguće lečiti, ne morate stalno da imate preintenzivne emocije i ispade kojima odbijate sve od sebe. Vredi potruditi se, inače rizikujete da ostanete sami, verujući da su drugi nezahvalni, ili da vi jednostavno niste sposobni da s bilo kim živite, eto, takvi ste – a nije obavezno da budete takvi.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com