Razgovarati, razgovarati, razgovarati. Razgovor – otvoren razgovor – nešto je što se danas preporučuje svim parovima, jer je dobra komunikacija neophodna kako bi veza uspela. Problem nastaje kada se taj savet pogrešno protumači.
Kako? Kao da otvoren razgovor znači to da se u beskraj mora raspravljati o svakoj sitnici. Iznerviralo vas je što je on, kad je umoran došao s posla, samo skinuo prljave čarape i ostavio ih na podu, i onda nekoliko sati raspravljate o tome. Smeta vam što ona kuva puštene kose pa u jelu nađete dve-tri dlake, i svađate se oko toga znatno duže nego što je njoj trebalo da jelo skuva a vama da ga pojedete. Iznerviralo vas je što vam danas nije, kad ste mu poslale SMS poruku kojom ga pitate da li želi ovo ili ono jelo, odmah odgovorio, nego ste čekale i čekale i zbog toga odložile i odlazak u prodavnicu jer niste bile sigurne šta će vam biti potrebno, i onda celo veče raspravljate o tome. I tako redom.
Ne kažemo, ima stvari koje je neophodno raspraviti kako bi zajednički život mogao da funkcioniše – živite u zajednici i ne može svako da radi "šta mu dune". Ali, ima i situacija kada bi bilo sasvim dovoljno reći: "Zasmetalo mi je kad si uradio to-i-to jer je to onda za mene značilo to-i-to, molim te nemoj to više da radiš", i završiti na tome, bez rasprave. A ima i situacija kada možete jednostavno ne reći ništa, u pitanju su sitnice, nikada nije baš svaki detaljčić idealan, ali se preko velikog broja stvari može preći.
Šta učiniti? Odabrati šta je ono što se mora raspraviti inače će vam to ozbiljno poremetiti život, šta je ono gde možete samo blago reći da vam je nešto smetalo, a preko čeka biste baš i mogli da pređete – i voljena osoba sigurno prelazi preko gomile stvari. Stvarno nije neophodno temeljno pretresti svaki detaljčić, jer to onda više nije dobra, otvorena komunikacija, već sitničarenje i traženje izgovora za sukob.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com