Kada se o muško-ženskim odnosima radi, dešava se nekad da odmah razmišljamo previše u budućnost. Odmah razmišljamo kuda bi sve to moglo da odvede, i to može da nas isprepada – a ništa zapravo još nije ni počelo, ne znamo ni imamo li ikakvu budućnost s osobom s kojom razgovaramo.
Primer: on je pita da izađu, ona razmišlja, razmišlja, i samo što se ne ukoči od straha. Odrasli smo ljudi, znamo kuda bi to moglo da odvede. Ako izađemo s osobom suprotnog pola, nije isključeno da nam se dopadne, tokom izlaska nam se dopada sve više, uživamo s njom, možda, čak, i isto veče završimo u krevetu. Možda i ne. A stvari bi mogle da se razvijaju i dalje, da nastavimo da se viđamo s tom osobom, da to postane nešto trajnije, možda čak i počnemo da živimo zajedno, venčamo se, dođu i deca… A da li smo spremni za to? I da li je on stvarno onaj s kime želimo da provedemo dobar deo svog života, da zasnujemo i porodicu s njim? Da li je on tip osobe s kojom bismo mogli tako nešto? I eto straha i panike. I, možda, odbijenog poziva na izlazak – koji je bio poziv na jedan izlazak, a ne prosidba.
Nekom bi moglo da zvuči suludo da neko tako razmišlja, ali to se ne dešava naročito retko. Ako je ta osoba već razmišljala o braku, deci, o dugoročnim planovima, desi se nekad da jedna misao (ili poziv) asocira na drugu, druga na treću, i tako redom dok se ne napravi čitava kula u vazduhu, a sve je počelo od običnog poziva koji ne mora da odvede ama baš nikud, možda se sve završi na tom jednom izlasku.
Šta učiniti? Ako vam se desilo da vas uhvati panika od običnog pitanja, poziva, predloga, zastanite i razmislite šta su vas zapravo pitali ili vam predložili. Poziv na izlazak (ili u šetnju, ili šta već) je samo to, i ne mora da odvede dalje od nešto malo vremena provedenog u društvu te osobe, a svakako vas ne obavezuje ni na šta, niti kompletna vaša budućnost zavisi od toga. Setite se da je sasvim u redu usporiti, ići korak po korak i ne planirati sve bar pet godina unapred. Uživajte u tom izlasku, ako se desi još nešto, dođe još neki poziv, doći će, i o tome ćete razmišljati kada se desi – večito razmišljanje u stilu "a šta ako ovo, a šta ako ono" samo vas unervozi. Svakako da ne treba sve prepustiti slučaju, ali ne morate sve ni planirati; kad i ako dođe do toga (šta god "to" bilo), bavićete se time, a u međuvremenu, uživajte.
Stvari se ionako najčešće mnogo više rešavaju u hodu nego onako kako je planirano.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com