Nije retko uverenje da bračni ili vanbračni partneri moraju da spavaju u istom krevetu; ako ne čine tako, nije to to, ili je u pitanju nekakva kazna. Međutim, to uopšte nije tačno – supružnici mogu biti bliski i ako spavaju u odvojenim krevetima, to im nimalo ne remeti odnose.
Nekada je i iz zdravstvenih razloga preporučljivo spavati u odvojenim posteljama, pa i sobama. Recimo, jedno od njih dvoje hrče, a drugo je zbog toga hronično neispavano – bolje je da spavaju u odvojenim sobama i da oboje mogu da se naspavaju nego da hronična neispavanost jednog bude razlog za konstantnu nervozu i mrzovolju i, vremenom, raskid ili razvod. Ili, jedno od njih dvoje nemirno spava, toliko da drugo bude izudarano ili neispavano (tada je dovoljno biti u odvojenim krevetima, ne nužno i u odvojenim sobama). Ili, jedno od njih dvoje je bolesno – pored toga što spavanjem u istoj postelji rizikuju da se i ono drugo razboli, teško je naspavati se ako neko pored vas kašlje, kija, preznojava se, a potrebno je biti ispavan da biste mogli da se brinete o bolesniku.
Pored toga, neki partneri su otkrili da im se želja za voljenom osobom povećava ukoliko ne spavaju u istom krevetu. Nekad je reč o seksualnoj želji, a neretko je glavna želja ta za više fizičkog kontakta i više bliskosti, pa tako među njima bude više maženja nego ako spavaju u istom krevetu.
Nije nemoguće da spavanje u odvojenim krevetima ne prođe toliko pozitivno. Neko ne može da zamisli da ne deli bračnu postelju sa supružnikom, to mu je teška kazna i oseća se kao da je i sama veza ugrožena. Međutim, ako nema problema te vrste, spavanje u odvojenim krevetima može da se pokaže ne samo praktičnim već i kao dodatni način za razvijanje nežnosti i bliskosti među partnerima, ništa što bi razorilo brak.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com