Njih dvoje su već dugo zajedno. Možda su venčani, možda nisu, ali svakako su već godinama zajedno. Slažu se odlično. Vole se i paze se, nema nikakvih sukoba među njima, bar ne onih većih; svima koji ih znaju izgledaju kao predivan par. Sve sjajno funkcioniše u njihovoj vezi, izuzev jedne stvari: ne vode ljubav; da budemo precizniji, nema penetrativnog seksa. Uživaju u nežnostima, fizički su veoma bliski, uživaju u petingu – ali penetrativnog seksa nema. Ova pojava naziva se neiskorišćeni brak ili neiskorišćena seksualna veza.
U slučaju neiskorišćenog braka postoji seksualna želja. Postoji jaka seksualna privlačnost među partnerima. Međutim, do penetrativnog seksa ne dolazi. Parovi s ovakvim problemom sasvim se naviknu na to, čak ni najbližim prijateljima ne pričaju o tome, i tako bi najverovatnije mogli doveka – kad ne bi želeli decu. Tek tada se ovakvi parovi obraćaju stručnjaku za pomoć i tek tada saznaju da ovakav poremećaj uopšte nije redak, da nisu jedini, čak ni retki, s takvim problemom.
Uzrok ovog poremećaja najčešće potiče od ženinog užasnog straha od penetrativnog seksa. Po pravilu, one nemaju nikakvo iskustvo s penetrativnim seksom i zamišljaju da će ih to užasno boleti. Zato se, kad do pokušaja penetracije dođe, parališu od straha i toliko zgrče da penetracija zaista postane nemoguća. Ne pomaže ni to što je žena pristala na seksualni odnos, ni to što je partner ni na koji način ni na šta ne prisiljava – strah je jednostavno preveliki i grč je previše jak.
Ovakve žene najčešće su bile "tatine devojčice", očevima su bile njihove male princeze za koje nijedan mladić nije bio dovoljno dobar. U takvim porodicama majke su najčešće hladne osobe koje su i same imale problema sa sopstvenom seksualnošću.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com