Mlada žena koja odraste u takvoj porodici najčešće bude emotivno nezrela i sa svojim partnerom gradi odnos sličan onom koji je imala s ocem. Partnera uglavnom upozna još u srednjoj školi, zabavljanje se nastavi u toku studija, kasnije dođe i brak.
Muškarci u ovakvim vezama najčešće su mirni, povučeni, nežni, stidljivi, osetljivi. Prema partnerki su izuzetno nežni i smesta se povlače kada im ne uspe da u seksualnom činu odu do kraja. Nadaju se, baš kao i njihove partnerke, da će se problem rešiti sam od sebe.
Oba partnera u ovakvoj vezi često su "večiti studenti", možda ne bukvalno, ali su osobe koje odugovlače s rešavanjem egzistencijalnih pitanja i često zavise od ženinih roditelja, i stambeno i materijalno.
Ima li ovakvim parovima leka? Ima. Lek je, na našim prostorima, krajnje nepopularan – zajednička poseta psihoterapeutu; to je neophodno, jer problem i jeste psihološke prirode. Tipično, prvo pitanje koje ovakvi parovi postave kad odu kod psihoterapeuta jeste da li se to samo njima događa, jer oni svoj problem vide kao veliku sramotu koju ni najbližim prijateljima nisu smeli da povere. Obično se malo opuste kada saznaju da se to što se dešava njima dešava i mnogim drugim parovima, da neiskorišćeni brak uopšte nije retka pojava i da je lečenje u najvećem broju slučajeva krunisano uspehom.
Dakle, dobra strana u celoj ovoj priči je to što, ma koliko neiskorišćeni brak delovao kao veliki problem onima koji ga imaju, taj problem uopšte nije nerešiv. Stručnjaci psihoterapeuti u stanju su da uspešno pomognu parovima s ovim problemom – uspeh se ogleda u svim onim parovima koji su nekad imali taj problem, a danas imaju decu i srećan, potpun seksualni život.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com