Nekad i sad: idealno žensko telo (2)

Fidži: nekada su gojazne žene bile veoma na ceni – jer što je viši socijalni status žene, to joj je hrana dostupnija, a gojaznost je bila dokaz toga. Naročito su bili na ceni jaki listovi, jer je to značilo da je žena snažna i sposobna da obavlja fizičke poslove (shodno tome, bilo je uvreda reći ženi da ima „tanke nožice“). Međutim, ova situacija se nedavno promenila; naime, 1995. godine televizija je stigla i u ruralne predele Fidžija, a mlade devojke počele su da gutaju „sapunice“ i filmove. Način života prikazan u serijama i filmovima znatno je izmenio pogled na svet mladih sa Fidžija, kao i njihove ideje o tome kako zavodljivo žensko telo treba da izgleda. Sada je i na Fidžiju, kao i na zapadu, ideal ženskog tela vitka lepotica.

Mongolija: nekada je idealna žena bila punačka i niska. To je tesno povezano sa mongolskim načinom života – oni žive kao nomadi u prilično hladnim predelima. Masne naslage su neophodne kao rezerva i zaštita od hladnoće, a nizak rast je potreban zato što su mongolski konjići prilično sitni, pa ne bi mogli dovoljno brzo da nose visoku ženu. Međutim, uz urbanizaciju Mongolije i sve veću migraciju stanovništva u glavni grad – Ulan Bator, prestaje neophodnost takvog izgleda. Oni koji i dalje žive kao nomadi i dalje imaju stare predstave o idealnom ženskom izgledu; u prestonici je, međutim, izražen zapadnjački uticaj, pa se tamo poželjnom smatra visoka i vitka devojka.

Kenija: pripadnici Masai plemena su poslednji branioci tradicionalnih vrednosti u Keniji, uključujući i telesne atribute. Ipak, njihov telesni ideal sličan je telesnom idealu zapada (visoki i vitki), ali ne zbog „uvoza“ – oni su nomadski narod koji svakodnevno peške prelazi na desetine kilometara, pa tako troši dosta energije, a zalihe hrane su im oskudne.

U Južnoafričkoj Republici nekada su debele noge i široki bokovi bili ideal, jer su simbolizovali imućnost. Pored toga, pozamašna zadnjica i noge igrali su veliku ulogu u njihovom tradicionalnom plesu. Danas se i u Južnoafričkoj Republici teži idealu vitkosti – jer je to ideal uvezen sa zapada, jer se vitkost izjednačava sa obrazovanošću i pravima, to jest, sa time da se bude (skoro) beo. Mlade crnkinje ne žele da budu gojazne pošto bi to simbolizovalo njihovu ne baš lepu prošlost; osim toga, mnoge od njih smatraju da im vitkost i dobar izgled povećavaju šansu da dobiju posao.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com