Statistike otkrivaju da polovina brakova završava razvodom, a više od 50 posto muškaraca i žena ima vanbračne afere. Takođe, procenjuje se da 20 posto bračnih partnera ima seks tek manje od šest puta godišnje.
Antropolozi i zoolozi već deceniju tvrde da je manje od tri posto sisara prirodno monogamno i da monogamija nije, ni životinjama, pa ni ljudima, u prirodi. Ljudi uglavnom teže monogamiji jer genetski smatraju da je intimnost ugodnija, a time je lakše postići. Fiziološki faktori takođe igraju svoju ulogu.
Tako ljudi s višim nivoom testosterona teže mogu da ostanu monogamni. Moderna tehnologija, kao što su internet i mobilni telefoni promenili su lice monogamije u poslednjih nekoliko godina jer su pružili ljudima lakšu mogućnost varanja.
Seksualni instinkt može se okrenuti u sopstvenu korist u monogamnom odnosu, a ne protiv sebe, tvrde stručnjaci. Urođene muške i ženske osobine mogu monogamiju u vezi učiniti neodoljivom za oboje jer povećavaju seksualnu želju, a istovremeno mame suprotni pol.
Žene imaju urođenu ženstvenost, koja ih čini otvorenima, ranjivima i osetljivima prema muškarcu. Oboje imaju koristi od toga jer omogućava dublji nivo seksualnog ispunjenja budući da je ženama lakše nakon što se otvore i povere, a muškarac joj može pružiti zaštitu i utočište.
U obrnutom slučaju, ako je muškarac nežan, partnerka se oseća sigurno i voljeno uz njega, a stvara se i spona poverenja. Ako se ove uloge izmenjuju, i strast prema ličnosti partnera održava, ostati veran nije tako nemoguće.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com