Jedan od relativno čestih razloga za prevaru, preljubu, neverstvo jeste osveta. Voljena osoba nas je povredila, prevarila nas je, ili smo iz nekog razloga njom nezadovoljni, pa joj se svetimo time što ćemo imati seksualne odnose s nekim drugim. To baš i nije postupak zrele osobe, i teško da može da vodi ka nečem pozitivnom.
Zbog nečega se osećamo povređeno, bilo zato što nas je voljena osoba prevarila s nekim, ili iz nekog drugog razloga. I rešimo da prevarimo i mi nju, nije ni bitno s kim, da joj vratimo milo za drago, da vidi malo ona kako je to. Obuzeti pravedničkim gnevom, ne razmišljamo kuda to vodi, šta dokazujemo time što ćemo s nekim do koga nam i nije nešto stalo imati seks, koliko smo fer prema osobi koju iskorišćavamo da bismo se osvetili voljenoj osobi, samo želimo da se osvetimo. A onda šta? Voljena osoba, na naše optužbe, može da nam odgovori da smo i mi nju prevarili. Možda se nakratko osećamo dobro jer smo učinili nešto da povredimo osobu koja je povredila nas (a i dalje je volimo), ali bi mogli da prevladaju ljudski obziri i da nam bude krivo zbog toga; ili bismo jednostavno mogli da se osetimo bezvezno zbog nešto besmislenog seksa kojim ništa nismo dokazali.
Nije neobično da poželimo osvetu kada nas voljena osoba povredi, kada nas bilo ko povredi. Međutim, osveta ne rešava ništa. Ništa time ne postižemo, a zadovoljstvo koje možda nakratko osetimo je jalovo. Ne treba trpeti da nas povređuju, nikako, ali osveta nije rešenje.
Raspravite problem s voljenom osobom. Vidite o čemu se tu radi, kakvo bi moglo da bude rešenje. A ako povoljnog rešenja nema, ni tada osveta neće nimalo pomoći. Tada bi moglo da vredi razmisliti želite li da nastavite s tom vezom, s osobom koja vas povređuje, ili da vezu okončate i vremenom potražite nekog ko vas neće povređivati i kome nećete želeti da se svetite.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com