Postoje praznici koji se smatraju porodičnim, pa se veruje i da partneri obavezno moraju da ih provedu zajedno. U nekim situacijama bi bilo poželjno da tako i urade, ali to ipak nije pravilo kojeg se morate pridržavati.
Recimo, Nova godina. Uobičajeno je da se dočekuje s onima koji su vam najbliži. Ako se već neko vreme zabavljate s nekim, ili ste vereni, bilo bi lepo da s tom osobom dočekate Novu godinu, tako jedno drugom pokazujete ko vam je prioritet u tom trenutku.
Međutim, ako ste već godinama u braku, ili ste već godinama u vanbračnoj zajednici (drugim rečima, u braku ste, samo nemate papir o tome), zajednički doček Nove godine jeste lep, ali ne i obavezan. Svakako da ćete se radovati zajedničkom dočeku, ali se može desiti i da nešto iskrsne. Na primer, posao voljene osobe je takav da baš tada radi, što vas ne obavezuje da sedite kod kuće i tugujete, možete da slavite i s nekim drugim vama dragim osobama. Ili, vi ste se uželeli dočeka sa svojim roditeljima ili nekim drugim dragim osobama, a voljena osoba bi volela da proslavi s nekim drugim ljudima, i tako i bude.
Ono što je u takvim stvarima bitno jeste da se vi i voljena osoba složite da je to ono što želite, da se niko tu ne oseća zanemareno ni iznevereno. Ako je to za oboje prihvatljivo, nešto u čemu ćete oboje uživati, i u tom trenutku vam baš tako odgovara, zašto da ne? To što je proslava nekog praznika baš u društvu voljene osobe tradicija ne znači da je i obaveza, niti da će vam veza propasti ako se ne pridržavate tog običaja. Baš kao što ni redovno zajedničko proslavljanje određenih praznika nije nikakva garancija uspeha veze.
Za vezu je bitno da se vas dvoje volite, razumete, poštujete, da pazite jedno na drugo, da se trudite koliko god je ljudski moguće da jedno drugo ne povredite. A simpatični običaji su simpatični običaji – nešto lepo, ali ne i obavezno.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com