Kad se o ljubavi radi, mnogi se boje da priđu potencijalnom partneru ili partnerki jer nije sigurno da neće biti odbijeni. A mnogi se boje i toga što su trenutno sami, jer nije sigurno da li će se i kada to promeniti. Međutim, taj nedostatak sigurnosti je deo života, i najbolje je na njega se navići.
Mnogo je toga što može navesti ljude da se osećaju nesigurno i boje zbog toga. I, mnogo je razloga za nesigurnost koji su znatno lošiji od toga što možda nećete ove godine upoznati nikog s kime želite da budete, ili što bi vas neko dopadljiv mogao odbiti. Konkretan primer? Tumor. Neko oboli od raka, leči se, posle mnogobrojnih teških muka tumor bude uklonjen, ta osoba se oporavi – i opet, do kraja njenog života, na svakoj kontroli ostaje neizvesnost hoće li se tumor vratiti. Kad se s time poredi, neizvesnost hoće li vas neko odbiti ili hoćete li sresti nekog ne deluje baš toliko zastrašujuće, zar ne?
Pored toga, neizvesnost i nesigurnost donose i izvesno uzbuđenje i iščekivanje, kao i sanjarenje o tome šta bi sve moglo biti (a život vas uvek iznenadi, koliko god vam mašta bila jaka). Potpuna sigurnost bi donela i potpunu predvidljivost i, nakon nekog vremena, neizbežnu dosadu. Predvidljivost može biti prijatna u nekoj meri, ali kada je ima previše, beskrajno je dosadna, i neretko u takvoj situaciji sami vučemo rizične poteze ne bismo li, između ostalog, opet osetili nesigurnost.
Dakle, nije sigurno da ćete uopšte imati vezu ove godine ili da će se veza održati – pa šta? To je tako, ništa u vezi s tim ne možete da učinite, i ta neizvesnost ne treba da vas izjeda. Ne zaboravite da bi suprotna varijanta bila mnogo gora: da jeste sigurno da ćete početi vezu ili da će se veza održati, i da u vezi s tim ništa ne možete da učinite, makar se vi i predomislili i žarko poželeli nešto potpuno drugačije.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com