O novoj tehnologiji – internet, mobilni telefoni i slično – priča se kao o nečemu što bi trebalo da spoji ljude, i u mnogo čemu to je tačno. Međutim, kad se o ljubavnoj vezi radi, prave bliskosti nema bez fizičkog kontakta.
Kada nekog upoznate preko interneta, lako se može desiti da vrlo brzo počnete da se osećate kao da tu osobu znate godinama, da s tom osobom osetite bliskost, i da vrlo brzo i lako počnete da se otvarate pred njom. Međutim, to brzo otvaranje potiče od toga što se između svoja četiri zida osećate sigurno; ta osoba ne može stvarno da vam priđe, a kontakt s njom možete prekinuti kad god poželite, jednim klikom miša – osećate da niste stvarno u kontaktu. A osećaj bliskosti? Iluzija, koja potiče, opet, od toga što pred sobom nemate osobu od krvi i mesa, znate samo ono što vam je rečeno, i to nadogradite onim što ste sami zamislili. I nema ničeg što bi vam razbilo iluziju, ništa vas ne sprečava da verujete da je ta osoba stvarno takva kakvom ste je zamislili, da je ona zaista otvorila dušu pred vama (znate da je mogla da vam napriča bilo šta, ali svi mi volimo da poverujemo u lepe iluzije).
Baš zbog svega što zamislite može da bude prilično razočaranje kada tu osobu upoznate u stvarnom životu (ne uvek, naravno, dešava se i da preko interneta upoznate stvarno divne osobe, pa i one s kojima poželite da provedete ostatak života). A dođe i do blagog, nekada i oštrijeg, zastoja u komunikaciji – svesno ili nesvesno do vas dopre da pravo upoznavanje tek sad počinje, da ste se pre toga samo igrali poznanstva. Tek sada, kad tu osobu zaista vidite, čujete joj glas, možete da je dodirnete, osetite kakav joj je miris (vremenom se dođe i do ukusa), dolazi do pravog zbližavanja.
Slično je i s mobilnim telefonima i porukama. Porukice je lako napisati i one ne moraju ništa da znače. Daju vam iluziju da ste u kontaktu, ali je kontakt samo polovičan, pa stalno želite još. Porukice, ma koliko simpatične i lepe bile, bude vam želju, ali je nikada u potpunosti ne ispune, nikada se ne osetite u potpunosti zadovoljeno. Čeznete za onim pravim, za pravom bliskošću – bliskošću koju samo fizičko prisustvo voljene osobe može da vam pruži.
Internet može da bude super za inicijalno upoznavanje. Elektronske i SMS poruke mogu da budu super onda kada ste sprečeni da se vidite, kako biste imali makar kakav kontakt (slično kao kada nešto gricnete da biste zavarali glad – nećete biti siti, ali će vam biti malčice lakše). Međutim, među parovima koji se prvenstveno oslanjaju na ovakav vid komunikacije nikada ne dođe do prave bliskosti – tu je čežnja i uzbuđenje, i to ima svojih čari (u toj meri da može biti i adiktivno), ali zadovoljenja nema nikad.
Zbog toga je preporučljivo, ako ne želite samo da se igrate veze, već i da je imate, da fizički provodite vreme s partnerom ili partnerkom. Nemate vremena za to? Dešava se, u nekom životnom periodu možemo imati druge prioritete. Onda je dobro (dobro u smislu zdravo) priznati sebi da nemate vremena za vezu – u redu je ovo poigravanje koje imate, ako i vama i toj osobi prija, ali je dobro biti svestan da to nije stvarno veza, već privid veze.
A pravo zadovoljstvo i prava veza će doći onda kada vam i viđenja dospeju u stvarni, a ne samo virtuelni svet.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com