Kada se pomene šoping, uglavnom se pomisli na žene, mada kupuju i muškarci i žene – muškarci uglavnom fizički provedu manje vremena u kupovini, jer su manje skloni višestrukom šećkanju i razgledanju svega i svačega, ali kupuju i dame i gospoda – i umeju prilično da potroše, svako na svoj način.
Žene su sklone razmišljanju i premišljanju kad se o kupovini radi, nekada i razmišljanju naglas o onome što treba da kupe, što ume da nervira muškarce, jer tu priču ne shvate kao glasno razmišljanje, već kao partnerkinu molbu za pomoć – a onda se u detaljima pogube i ne znaju šta da joj kažu. „Treba da kupim nove cipele“. „Već imaš 15 pari“. „Ali mi nijedne ne idu uz tu-i-tu haljinu“. „Dobro, kupi cipele“. „Razmišljam da kupim takve-i-takve, nisu ni mnogo skupe, ali sam na drugom mestu videla onakve, skuplje su, ali su baš lepe, a videla sam i takve-i-takve cipele, samo što nemam ništa od odeće što bi se uklopilo uz njih…“ Neke žene (ne sve!) sposobne su da ovako pričaju satima, ili svakog dana po pola sata, sve dok konačno ne kupe cipele – ili više pari cipela, jer nisu mogle da im odole. A onda počinje priča o nečemu novom što žele da kupe. (Za gospodu: kada žene ovako pričaju, one ne očekuju pomoć niti da vi odlučite šta treba da urade, samo im je lakše da naglas razmišljaju i žele da osete, time što ste prisutni, da ih podržavate).
Muškarac o kupovini razmišlja onda kad zaključi da mu je nešto neophodno – ako se radi o cipelama, onda kada one stare počnu da se raspadaju (većini muškaraca je nejasno čemu služi više od tri para cipela). Oni neće pričati o tome, samo će, kada zaključe da moraju da kupe nešto, i kada uhvate malo slobodnog vremena da to i urade, otići i kupiti to što im treba, bez mnogo birkanja i premišljanja, izuzev kad imaju problem da nađu nešto što im iole odgovara.
Prilikom same kupovine, muškarac je u stanju da plati i dvostruko više od realne cene, ukoliko mu je ono što kupuje zaista neophodno. Što se žena tiče, one su u stanju da izdvoje velike sume novca na ono što im se baš dopada (nije isključeno da kasnije budu nezadovoljne time što su kupile), kao i da kupe nešto što im uopšte nije neophodno, ali je bilo na rasprodaji.
Kupovina stvari može da bude i uzrok sukoba među partnerima – muškarci ženama najčešće zameraju da troše previše na nepotrebne stvari (mada se i njima dešava da odu u prodavnicu i zaborave na neophodno mleko, ali kupe slatkiše u šarenom pakovanju), dok žene često zameraju muškarcima što ne kupe ono što im je potrebno na vreme, nego nove cipele nabave onda kada im stare mesecima propuštaju vodu, a nov veš onda kada im starog ostane toliko malo da je nemoguće uvek imati čist na raspolaganju.
Šta učiniti da do sukoba ne dođe? Pokušati da prihvatite da se razmišljanje voljene osobe o kupovini razlikuje od vašeg, i reagovati samo onda kada zajednički život zbog navika u kupovini postane otežan, a i tada argumentovanom primedbom bez svađe, optuživanja ili skretanja s teme.
Mala napomena: opisano ponašanje kada je reč o kupovini prilično je generalizovano, pa je sasvim moguće da se vaš partner ili partnerka ponašaju potpuno drugačije.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com