Nije retko nezadovoljstvo jednog supružnika i okrivljavanje onog drugog za nedostatak zadovoljstva – a često biste takvo zadovoljstvo baš mogli da potražite i sami, umesto da voljenu osobu smatrate odgovornom za to što se vi dosađujete.
Da ne bude zabune, pod nalaženjem zadovoljstva u sopstvenoj režiji ne mislimo na preljubu. Nego, recimo, njoj je dosadno, htela bi da je on češće izvodi, da je vodi da rade razne zanimljive stvari, a on to ne čini. I ona ga smatra krivim za to. Može ona njega da smatra krivim, ali joj to neće nimalo pomoći.
Umesto da njega okrivljuje, mogla bi da stvari preuzme u sopstvene ruke. Da nađe sebi nešto zanimljivo da radi (ne, ne mislimo pod tim da mu opegla nov naramak košulja niti da krene besomučno da uklanja i najmanju mrljicu u kući). Mogla bi da čita, da sluša muziku, da upiše školu plesa, da izlazi s prijateljicama, da se s prijateljicama učlani u planinarski klub i s njima ide na izlete… Mnogo je toga što može i sama, za šta joj on nije neophodan. To joj neće smanjiti želju da bude s njim, i dalje će se radovati onome što zajedno rade, ali ga neće kriviti za to što se dosađuje i što ne izlazi iz kuće osim na posao i u nabavku – jer se neće dosađivati i jer će izlaziti. Niti će čekati na njega da joj razveje dosadu i da je izvede.
Ono što je u bračnoj ili vanbračnoj zajednici bitno jeste da imate, okvirno, iste ciljeve kojima zajedno težite i da zajedno rastete kao tim, kao par. Ukoliko taj deo funkcioniše, postaje znatno manje bitno što vas on ne izvodi u restorane i ne vodi na neko lepo mesto za vikend – da izlazite i da putujete možete i s nekim drugim, s kime niste u ljubavnoj vezi.
Za to koliko ćete biti zadovoljni u vezi, ukoliko niste s problematičnom osobom (nasilnikom, kriminalcem, alkoholičarem, narkomanom, kockarom, preljubnikom…), najveća odgovornost je na vama – ako vi ne umete da nađete sebi zadovoljstvo, neće to moći ni bilo ko drugi.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com