Mnogim damama se desilo da ih njihov dragi optuži za zvocanje, a one ili ne smatraju da zvocaju ili ne znaju kako drugačije da ga nateraju da obavi ono što treba. Ponekad tu može da pomogne drugačija taktika – ovde govorimo o zdravim vezama u kojima ima pomoći.
Recimo, zamolite ga da nešto uradi, da pozove određenu osobu i dogovori s njom ono što treba. On to ne uradi. Kasnije mu ponovite molbu, on ništa. Još kasnije, rešite da se pravite da podrazumevate da je on to obavio, i pitate šta je ta osoba odgovorila – a on vam kaže da zvocate (ne govorimo ovde o mužu koji bi lupio šakom o sto ili udario ženu). Na to ućutite i ne znate šta biste dalje – odvratno vam je kad vas optuži da zvocate, ali ako ne želi da zvocate, zašto jednostavno ne uradi ono što ste ga zamolile, pa niste mu tražile da vežba kako bi postao maratonac niti da vam skine zvezde s neba?
Priličan broj muškaraca (ne svi, naravno) ima otpor prema tome da uradi nešto što im neko drugi kaže da urade, naročito ako je taj drugi žena. Celo odrastanje proveli su slušajući majku; moguće je da ih je i otac podsticao, direktno ili indirektno, da ne puštaju da im neka žena naređuje. I onda, ima muškaraca koji će imati osećaj da gube na muževnosti ako urade sve što njihova devojka, verenica ili supruga traži od njih, da će ponovo postati dečaci kojima majka zvoca da obave ovo ili ono. Da bi to sprečili, kad im partnerka više puta ponovi da treba nešto da urade, reći će joj da zvoca.
Znaju oni da im ona ništa ne bi ponavljala kada bi lepo to odmah obavili. Ali, ko bi slušao sve te ženske priče? Neretko to bude: "Na jedno uvo uđe, na drugo izađe". I onda ona ponovi. I onda je oni optuže da zvoca. A onda se ona naljuti, oseti povređeno i bespomoćno – ne želi da bude neka nadžak-baba koja stalno zvoca, ali ne zna šta da uradi.
Sutra pročitajte šta učiniti.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com