Nekada je moguće sasvim se lepo slagati s partnerovom majkom, a nekada baš i nije. Ni sam partner neće se svaki put složiti sa svojom majkom. Ono što tu može da bude naročito iritirajuće jeste ako u sukob sa sopstvenom majkom večito uvlači i vas.
Ukoliko on ima povremene ili česte sukobe sa svojom majkom, nije nemoguće da se neki od tih sukoba tiču i vas. Ali, ako on u ama baš svaki sukob te vrste uvlači i vas, imali vi veze s tim ili ne (recimo, majka mu i dalje stalno kupuje čarape jer smatra da ih nema dovoljno, njemu to smeta, ali ne ume sam, to jest bez još nekoga ko bi stajao uz njega, da se suprotstavi majci čak ni za takvu sitnicu), tu se već radi o nečemu znatno ozbiljnijem od porodične svađe.
U takvim slučajevima najčešće se radi o tome da muškarac još uvek nije odlučio ko mu je zapravo majka. Još uvek je kao pupčanom vrpcom vezan za majku, a partnerku koristi u mlakom pokušaju da tu pupčanu vrpcu preseče. I najverovatnije se posle toga tom istom vrpcom zakači za nju. Problem je to što, ako on nije sposoban da se emotivno osamostali bez toga da ga neko konstantno pridržava, do tog presecanja ne može doći, samo će još i partnerka biti upetljana u taj nezdrav odnos. I najverovatnije vremenom biti udavljena pomenutom pupčanom vrpcom.
Šta žena da učini u takvom slučaju? Mogla bi da bude dobra ideja da razmisli da li svom partneru (ako se on uopšte može nazvati partnerom, što je pod velikim znakom pitanja) želi da bude zamena za majku. Ako ne želi, ostaje joj samo da „partnera“ ostavi s njegovom mamom, a da za sebe nađe nekog ko je uspeo da odraste, ko se može nazvati muškarcem, i ko bi mogao da joj bude ravnopravan partner.
Da ne bude zabune, ovo nije tekst protiv majki ni protiv bliskosti između majki i njihove dece, koliko god ta deca imala godina. Ipak, jeste protiv nezdravih odnosa između majki i dece (u ovom slučaju sinova), kao i protiv toga da se još i partnerka upetlja u sve to.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com