Nekako, često se misli da sa ženom koja ne želi decu nešto nije u redu. Kad muškarac ne želi decu, većini ljudi to nije naročito odbojno; komentari su uglavnom „ma, skrasiće se on jednog dana“, „još mu je rano“, „ne želi još takvu obavezu“…
Ukoliko žena ne želi decu i to i otvoreno kaže, ljudi će je često posmatrati kao da sa njom nešto nije u redu; neki će je gledati sažaljivo, a drugi kao sebično stvorenje koje samo na sebe misli. Eventualno će neko reći: „Planeta nam je ionako prenaseljena“ – mada će se i takvi često pitati kako žena može da ne želi decu. U mnogim zapadnim zemljama se čak i zakonski sankcioniše (većim novčanim izdacima) ukoliko ljudi ne žele decu, mada, kad je o zakonu reč, ne pravi se razlika između muškaraca i žena koji ne žele decu.
Statistike pokazuju da se čak svaka četvrta Evropljanka starosti do 35 godina dobrovoljno odriče majčinstva, kao i da to čini 33% akademskih građanki. Za razliku od laika, psiholozi nisu mišljenja da sa ovim ženama „nešto nije u redu“; oni smatraju da su to najčešće žene pune samopouzdanja, uspešne na poslu, žene koje uz to imaju i harmoničan odnos sa partnerom i smatraju da im majčinstvo nije neophodno da bi se osećale ispunjeno.
Jedna američka studija pokazala je da se žene retko odriču potomstva zato što ne mogu da nađu odgovarajućeg partnera; na prvom mestu među razlozima za ovakvu odluku je bolja mogućnost samoostvarenja. Te žene žele da slede sopstvene ciljeve, da ostvare svoje talente i potencijale, da otkriju nešto novo, i ne veruju u priču o tome da se žene rađaju da bi rađale.
Psiholozi smatraju da je želja za samoostvarenjem potpuno opravdan razlog za nemanje dece, jer je želja za samoostvarenjem jedna od osnovnih psihičkih potreba, baš kao što su i vitalne potrebe za hranom, pićem, spavanjem, pažnjom i sigurnošću.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com