Zanimljivo je videti kako su se neki drevni nagoni, iz vremena dok smo još živeli po pećinama, održali i danas; recimo, sklonost ka "letnjoj ljubavi" – koja potiče od toga što je leto nekad bilo "sezona parenja" za ljude. Jedan od drevnih nagona pokazuje se i kroz muškarčev izbor mesta za spavanje.
Mesto za spavanje je, naravno, krevet, ali koja strana kreveta je muškarcima omiljena? Pokazalo se, u najvećem broju slučajeva, da će muškarac odabrati onu stranu kreveta koja je bliža vratima. Neki bi vickasto rekli da je to zato da bi lakše pobegli od partnerke, ali se ne radi o tome, ni približno.
Nagon za biranjem baš te strane kreveta urođen je kod većine muškaraca. Danas je to samo simboličan gest, ali je nekada imao vrlo konkretno značenje – oni koji su spavali bliže ulazu čuvali su ulaz u pećinu i na taj način štitili svoju porodicu i svoje saplemenike. Podrazumevalo se da će muškarci tu spavati, dok će oni fizički slabiji – žene, deca, starije osobe – biti dalje od ulaza i time zaštićeniji.
Malo koji muškarac će danas razmišljati o tome na kojoj će strani kreveta da spava, leći će tamo gde mu se čini prijatnim i gotovo. I malo ko će i pomisliti da postoji razlog zašto je odabrao baš tu stranu kreveta, i da se ne radi samo o hiru – da se, čak, ne radi ni o izboru u pravom smislu reči, već o praćenju davno "utkanog" nagona.
Može da zvuči neobično, naročito uz svu priču o tome da sami biramo kako ćemo živeti i kako ćemo postupati, ideja da nam od gena ne zavisi samo boja očiju, kose, građa, sklonost ka ovoj ili onoj bolesti (i to sklonost koja se nikada ne mora realizovati) već i nešto što zaista deluje kao stvar koju sami biramo, ali naši geni utiču na naše ponašanje, pa i na ono što nam se čini kao stvar ličnog izbora i sklonosti, mnogo više nego što smo toga svesni. Pa će, eto, uticati čak i na nešto što danas deluje potpuno trivijalno, kao što je strana kreveta na kojoj ćete spavati – muškarci bliže vratima, a žene dalje od njih.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com