Zaljubljenost u najvećoj meri zavisi od oba partnera, osim ukoliko se ne radi o onoj vrsti muškaraca koji su zainteresovani samo za osvajanje i koji gube interesovanje čim dobiju ono što su želeli. Nije isključena ni mogućnost da prilikom veće intimnosti dođe do potpunog preokreta, odnosno razočarenja.
To se obično dešava onima na koje sam osećaj zaljubljenosti ima posebno dejstvo. Podrazumeva se da će nas „taj novi osećaj“ inspirisati, uticati na naše raspoloženje i elan, ali mnogi među nama potpuno gube smisao za realnost. Oni su vrlo skloni idealizacijama, spremni da na osnovu oskudnih „podataka“ kojima raspolažu nadograđuju čitav koncept, to jest portret obožavane žene.
U stvarnosti, stvari obično stoje drugačije i slika se ruši kao kula sazidana u vazduhu. Odgovornost za jedan takav fijasko snosi isključivo muškarac. Neretko se prava zaljubljenost javlja tek kada se partneri bliže upoznaju i kada izađu iz svojih prvobitnih uloga, koje i oni najotvoreniji često sasvim nesvesno igraju. Dakle, to je onaj trenutak kada oboje prestaju da se preterano bave time kako su seli, a kako ustali, u kom trenutku su šta rekli i na koji način i kada.
Tada nestaje strah od toga kakav će utisak ostaviti i partneri dopuštaju sebi da se izraze na svoj, lični način. Atribut „prava“ podvlači razliku u odnosu na tip zaljubljenosti koji se pre može nazvati „dopadanjem“, dakle, kada se interesovanje rađa samo na osnovu površnog poznanastva i temelji na fizičkim osobinama partnera. „Prava zaljubljenost“ podrazumeva određenu bliskost i tek je ona podloga za najpuniju emociju i odnos, to jest ljubav.
Reč je o onom trenutku kada prođu prve strasti i kada počinjemo realno da sagledavamo ono drugo sa svim njegovim/njenim vrlinama i manama, dobrim i lošim stranama karaktera.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com