„Znamo li se odnekud?“
„Kriješ li ogledalce u džepu?“
„Da nije tvoj tata kriminalac?“
Razni pristupi i nabacivanja; očajnički pokušaji da se dosegne originalnost i da se bude primećen; izveštačena slatkorečivost; još jedan tužan dokaz da smo se zaglibili negde u civilizacijskom razvoju. Ranije se znalo: džentlmen je onaj muškarac koji se dami javlja u pristojno vreme i udvara joj se sonetima i ostalom poezijom. Ako takvo udvaranje da rezultata, prošetaju se parkom. Nakon nekoliko krugova u parku, on pita njenog tatu može li je uzeti za ženu. Tako su završena Dikensova literarna dela.
Kako je danas? Moramo da slušamo baljezgarije tipa: „Ukrao bih zvezde s neba i sakrio ih u tvom oku.“ Ta patetika je sve besmislenija; čuli smo to hiljadu puta. Ima li to zaista efekta?
Nema. Takvi pokušaji nisu vredeli ni u šezdesetim, dok je vladala slobodna ljubav, a ni za vreme sedamdesetih, koje je obeležio neobavezan seks; nisu palili ni u pohlepnim osamdesetim, a pogotovo ne vrede danas, kad jedva dobijete jedno „ćao“.
Ipak, ljudi još uvek osećaju potrebu da odlaze u barove i klubove kako bi „sreli nove ljude“, iako znaju šta ih tamo čeka.
Momci? Suviše preplašeni mogućnošću da će biti odbijeni, ne progovore ni reč. Ako su dovoljno hrabri da priđu, verovatno su pripiti, pa im žene kažu da mogu da idu u…
Devojke? Stoje u klubu cele noći, izgledaju kao da žele da budu ostavljene na miru, pa se onda pitaju zbog čega nijedan momak ne razgovara sa njima. Kako god, i jedni i drugi se pre ili kasnije umore i sami odu kućama.
Očigledno je da takav sistem ne funkcioniše. Pitanje je da li zbilja želite nekoga ko će vam prvi put prići i iskreno reći: „Ako ti kažem da imaš fantastično telo, hoćeš li to upotrebiti protiv mene?“ Opet, ako se služite ovom rečenicom, garantujemo vam da nećete proći najbolje.
Želite nova poznanstva? Nemojte se previše doterivati, niti suviše šminkati. Ako tako doterani i našminkani i upoznate nekoga, koliko često (ili dugo) će vas zapravo gledati u tom izdanju? Samo budite napolju. Naletećete na nekoga kad po povratku iz teretane odete do supermarketa, iako ste oznojeni i čupave kose; ili posle dva sata traganja za prikladnim svadbenim poklonom; ili dok sedite u čekaonici kod zubara. Sve su to situacije u kojima možete opušteno razgovarati i biti prirodni. Tako možete i upoznati osobu koje se nećete stideti ako budete izašli narednog dana.
Ipak, šta god činili, nemojte da koristite ono: „Da li je tvoj tata kriminalac?“
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com