Mnogo ljudi, a i nemali broj parova, okuša se s nekim sopstvenim pravilima kad se o ljubavi i seksu radi. Nekada ta pravila budu tek neznatna varijacija u odnosu na ona najčešća, ali nekada se razlikuju malo više, i budu smišljena tako da partnerima omoguće da budu u vezi, ali da izleti sa strane, pod određenim okolnostima, ipak budu dozvoljeni.
I, kako funkcioniše to s takvim pravilima? U praksi se pokazalo da ide po principu pokušaja i pogreške. Mogu njih dvoje teoretski da se dogovore o pravilima, i da iskreno veruju da se neće osećati nimalo uzrujano kad im voljena osoba ispriča o seksu s nekim sa strane, ali u praksi im uopšte ne bude svejedno jednom kada se nešto te vrste zaista desi, osete se loše, ljuto, povređeno… Tada ide nova "runda" dogovora, usklađena s onim što su iz pokušaja naučili. I tako dok i u praksi, ne samo prilikom dogovora, oboje ne budu zadovoljni i spokojni. Ili, u manje lepoj varijanti, dok se ne rastanu jer zaključe da ne mogu da se usklade, da će se neko uvek osećati povređeno, jer mu ove ili one potrebe nisu ispunjene.
Ono što je kod parova koji imaju ovakve vrste dogovora pozitivno i konstruktivno jeste to što o seksu razgovaraju i dogovaraju se; isprobavaju koje im varijante odgovaraju, a ako neko kaže: "Hajde da ovo više ne radimo, osećam se povređeno kad tako postupiš", to se poštuje – onda kada se ne poštuje, partneri vrlo brzo uvide da ne odgovaraju jedno drugom, da su im želje i potrebe drugačije i da im veza neće uspeti, pa se rastanu i potraže nekog s kim mogu da budu srećniji. Pozitivno je i to što se od starta zna da pravila o kojima se dogovore mogu da se promene, i biće promenjena, ukoliko jedno od njih dvoje ili oboje ustanove da im takva pravila ipak ne odgovaraju, što znači da nema osećaja da su upali u klopku, da su u lošoj situaciji iz koje nikako ne mogu da se izvuku, nego moraju da ćute i trpe, jer je, eto, život takav.
Kako se završi to s eksperimentisanjem s pravilima? Uglavnom ili tako što partneri shvate da još uvek nisu spremni da se vežu za nekog, ili tako što dođu do toga da su "starinska" pravila (njih dvoje u vezi, nema izleta sa strane – bude sitnijih varijacija, da je "očijukanje" ili povremeni blagi flert dozvoljen, ali ne i fizičko ili emocionalno neverstvo) ono što im, ipak, najviše odgovara. A nekada se desi i da neki par, nakon zajedničkog eksperimentisanja i uz veoma otvorenu međusobnu komunikaciju, dođe do toga da su za njih dvoje zaista bolja drugačija pravila od onih "starinskih", da to za njih dvoje bolje funkcioniše; ovakve veze su teže za održavanje, jer uvek postoji bar neka doza ljubomore, bar neka doza nelagode, ali uz dovoljno međusobne ljubavi i poštovanja i uz konstantnu komunikaciju, uspeva i to.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com