Vi ste osoba koja ne voli da povisi glas. Ne volite ni da se bunite. Nije vam uvek sve po volji – a kome pa jeste – ali ne želite da zvocate. Recimo, prijatelj ili prijateljica po stoti put otkazuju viđenje s vama, i to u poslednjem trenutku (kad više ni nemate vremena da napravite neki drugi plan za izlazak), ili po stoti put kasne uz jako loš izgovor, ili se šef izdere na vas, a vi samo oćutite, ili… Šta god da se desi, uvek prihvatate tuđe izgovore, ma koliko vam bilo jasno da su obična glupost, i ne reagujete kada je neko neprijatan prema vama. Oni koji vide takvo vaše ponašanje dive se vašoj samokontroli. Nevolja je što vaša samokontrola i nije baš toliko savršena.
Drugim rečima, bes se nakuplja u vama. Onda u nekom trenutku eksplodirate. Nećete pred prijateljima, nećete pred svetom, nećete pred šefom, i zna se ko će nastradati – vaš partner ili partnerka ili vaša deca. Eksplodirate pred njima zbog neke sitnice i oni vas gledaju, zbunjeni, uplašeni, povređeni. Vama je već žao zbog toga što ste se istresli na vama dragim osobama, ali ružne stvari koje ste rekli ne možete da vratite nazad. Vreme se ne može vratiti unazad.
Samokontrola je dobra stvar, a uviđajnost je lepa osobina. Samo, sa time ne treba preterivati, jer niko ne može da trpi baš sve – a progutani bes koji se nakupi negde mora da se izbaci, i to uglavnom bude onda kada to zapravo najmanje želite. Posle možete sebi da se pravdate kako vas oni razumeju, pa to su vama najbliže osobe, ali ćete se svejedno osećati loše. Osoba na koju ste se, ni krivu ni dužnu, istresli, osećaće se još i gore, mnogo gore. Ako se takvo istresanje nastavi, može da odluči i da vas ostavi i da nađe nekog sa kim može lepo da se oseća. Ma koliko blaga i strpljiva neka osoba bila, i ma koliko visok prag tolerancije imala, i ma koliko vas volela, i to ima svoje granice – i te granice je moguće preći.
Kako to izbeći? Ne brinite, nije obavezno da se izderete na svakog ko vas iznervira. Samo treba da odredite šta je to što vam zaista smeta i što više ne želite da trpite. Onda se obratite osobi koja vas iritira; nemojte je napadati, jer će ona tako samo zauzeti odbrambeni stav i ništa nećete postići, već joj smireno recite kako se osećate zbog njenog ponašanja (recimo, osećate da vas ne poštuje i ne ceni prijateljica koja stalno kasni), i zamolite je da svoje ponašanje promeni (recimo, zamolite je da ubuduće više ne kasni). Na taj način ne ostavljate prostor za beskrajne prepirke i diskusije i ne vređate nikoga.
Još nešto: u ovakvim situacijama, izbegavajte smeškanje. Naročito su žene sklone tome da se u ovakvoj situaciji smeškaju, da bi ublažile ono što govore – ali to je velika greška, jer takav smešak može biti protumačen kao podređenost i nesigurnost u ono što govorite, pa vas ni sagovornik ne uzima ozbiljno. Smejanje ostavite za kasnije – za onda kad problem bude rešen.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com