Često se pominje da partneri u ljubavnoj vezi treba da podržavaju jedno drugo, i to je tačno. Međutim, u svemu je moguće preterati, pa tako i s podrškom, što onda dovede do efekata kakve nimalo ne želimo – dovede do toga da voljenoj osobi postanemo odbojni, naročito ako se često tako ponašamo.
Na primer, vaš partner je neraspoložen, možda zbog problema na poslu, možda zbog problema s primarnom porodicom, i vi se „polomite“ oko njega. Predlažete mu mali milion mogućih rešenja, preuzmete na sebe ono što je inače on radio kako ne bi morao i oko toga da se misli, stalno mu šaljete poruke da ga volite i da će sve biti u redu… Iskreno verujete da je upravo to način na koji neko kome je stalo treba da postupi. A onda on ode, i uopšte vam nije jasno zašto.
Česta greška koja se učini jeste da pretpostavimo da će voljenoj osobi biti potrebno isto što bi bilo potrebno nama da smo u takvoj situaciji. A to ne mora da bude tačno. Žene će često želeti da o problemima razgovaraju i da neko umesto njih obavi gomilu stvari kako bi im olakšao; muškarci će često želeti da se povuku i da na miru razmisle o problemu i o tome kako da ga reše.
Ukoliko se ona „polomi“ oko njega kada on ima problem, njemu može da deluje kao da ga ona smatra slabim, kao da ona smatra da je on omanuo. Uz to, kad se ona tako „lomi“ oko njega, on će se upitati da li je s njom sve u redu; ne samo da će imati početni problem koji ga brine nego će ga mučiti i briga za nju. Ako ona postavlja milion pitanja i predlaže gomilu rešenja, problem će odjednom delovati znatno veći nego što se ranije činilo.
Ukoliko se suviše unesete u njegov problem, i vi ćete biti pod stresom, što znači da ste oboje pod stresom i samim tim razdražljiviji i sve dalje od mirnog rešavanja problema (onoliko mirnog koliko je to moguće, što zavisi od konkretne situacije). Ako se, nasuprot tome, malo distancirate, pružite mu prostor i ostanete smirene, ta smirenost bi delom mogla da pređe i na njega i da mu pomogne. Uz to, ako uvek vi pružate podršku, i pružate podršku, i pružate podršku, to će vas vremenom umoriti, osećaćete se kao da samo vi pružate, osetićete zlovolju prema njemu. A ako mu svaki čas pomažete i trčkarate oko njega, oboje ćete početi da se osećate kao da ste mu vi mama, što se ni vama ni njemu neće nimalo dopasti.
Šta učiniti, onda? Samo se skloniti i gledati? Ne. Moguće je pružiti mu podršku – ali tako da to ne bude očigledno (kada je krajnje očigledno da mu pružate podršku, može da se oseti kao da vam duguje, a niko ne voli taj osećaj). Spremite njegovo omiljeno jelo, a ništa mu ne spominjite i izbegavajte da ga gledate s očekivanjem, poput devojčice koja očekuje pohvalu. Izmasirajte mu ramena ako vam se učini da mu je potrebno. Nemojte ga nagovarati da ide na nedeljni ručak kod vaše majke, s kojom se ne slaže dobro. Ako želi da priča o problemu, saslušajte ga bez davanja nezatraženih saveta; pustite ga da priča onoliko koliko on želi.
Ne morate da se „polomite“ oko njega. I ne treba to da učinite – pustite ga da sam to reši uz nešto diskretne podrške i uz pružanje samo one pomoći koju on direktno zatraži. Tako će vam oboma biti lakše.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com