Nije uvek lako, kada prvi put izađete s nekim novim, smisliti o čemu ćete razgovarati. Ima onih koji će maltene tokom celog sastanka pričati o poslu kojim se bave, i time, izuzev u veoma retkim slučajevima, biti dosadni sagovorniku, pa do sledećeg sastanka neće ni doći.
Ne kažemo, postoje zaista zanimljivi poslovi o kojima bi većina ljudi, pa i osoba s kojom ste prvi put izašli, rado slušala. Problem je što većina ljudi nema takve poslove, a slušati o tome kako ste ceo dan lupali pečate, trčkarali unaokolo, šta su tračarile vaše kolege (o kojima osoba koju ste tek upoznali ne zna ništa, niti bi želela o tome nešto da sazna na prvom sastanku), kakav vam je šef kreten i slično krajnje je nezanimljivo. Moguće je da vam posao kojim se bavite, makar i ne bio najinteresantniji na svetu, obuzima veći deo misli, možda zbog stresa ili nečeg drugog, i to je sasvim normalno, ali to ne znači da je dobra ideja tim stresnim mislima zatrpati osobu s kojom prvi put izlazite i s kojom pokušavate da se upoznate. Šta će pomisliti o vama? Da u vašem životu nema mesta ni za šta osim za posao? Da vas ništa drugo ne zanima? Da se ništa drugo u vašem životu ne događa, pa nemate o čemu drugom da pričate?
Da ne bude zabune, nije zabranjeno pomenuti posao na prvom sastanku. Ukoliko vi i osoba s kojom ste izašli niste odranije upoznati s tim podatkom, svakako ćete jedno drugo bar pitati čime se bavite, i to je sasvim normalno. Ali, priču o poslu trebalo bi ograničiti na jednu ili dve anegdote koje bi osobi s kojom ste izašli mogle da budu zanimljive i/ili da je nasmeju, a zatim bi bilo dobro preći na druge teme.
Kao i u većini drugih stvari, ni ovde ne treba preterivati, izuzev ako osoba s kojom ste ne pokaže izraženo zanimanje baš za vašu profesiju. Ne pada vam na pamet o čemu biste pričali? Pitajte tu osobu da vam priča o sebi – to će vam dati nove teme za razgovor, plus ćete je bolje upoznati, što u principu i jeste cilj izlaska.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com