Većina nas je sklona tome da previdi ono za šta smatra da je u redu, i da primeti ono što nam nedostaje ili nam smeta. Mada to nije neobična pojava, može da napravi velike probleme u svim međuljudskim odnosima, pa i u onim s partnerom ili partnerkom.
Na šta konkretno mislimo? Recimo, on ceo dan naporno radi kako bi zaradio ne samo za sebe već i za svoju porodicu, a ona mu prigovara jer je ostavio prljave čarape nasred poda. Ili, ona se trudi da sve bude lepo i uredno u kući, a on primeti baš ono što ona nije stigla da pospremi i prigovara joj zbog toga. Klišei? Svakako. Mogućih primera je mnogo više – stvar je u tome da neko učini hiljadu i jednu stvar u toku dana, ne samo za sebe već i za voljenu osobu, a onda voljena osoba ništa od toga ne pohvali nego primeti i pokudi samo ono što je taj neko loše uradio ili propustio da uradi.
Ovakvo ponašanje jako loše utiče na voljenu osobu, jer ona tada oseća da niko ne ceni sav njen trud i sav njen napor, greške i propusti su jedino što je primećeno. Često postane i previše defanzivna i agresivno se brani, ili se brani pasivno-agresivno, sarkazmom, ili time što "slučajno" opet uradi ono zbog čega je pokuđena, ili "slučajno" uradi nešto za šta zna da će partneru ili partnerki smetati. A, opet, ni osoba koja prigovara ne čini to iz zlobe ni iz želje za zvocanjem; ako se ona trudi da kuća lepo izgleda, može se desiti da, kad on ostavi prljave čarape na podu, shvati to kao da on uopšte ne ceni njen trud, kao da je pljunuo na sav njen napor. A on, ako naporno radi kako bi je izdržavao (varijanta u kojoj partnerka ne radi), i voli kada je sve cakum-pakum uredno, i primeti nešto što se u cakum-pakum sliku ne uklapa, može to da shvati lično – eto, on se "ubija od posla", ona je po ceo dan kod kuće, a to-i-to nije uradila.
Šta partneri da urade u takvoj situaciji? Kao jedno, da propuste i "propuste" voljene osobe ne shvataju lično, jer oni najčešće nisu nikakav napad na ličnost, već stvar prioriteta (njemu nije važno gde su prljave čarape, važnije mu je da se oseti komotno, ili je njoj bilo važnije da opere prozore nego da obriše prašinu u onom tamo ćošku). A kao drugo, da mirno razgovaraju jedno s drugim, da kažu jedno drugom zbog čega im ovaj ili onaj detalj toliko smeta, šta to za njih znači, kao i da upoznaju jedno drugo s time šta smatraju za prioritete. Jednom kada razumeju način razmišljanja i postupke voljene osobe, i prihvate da to nije ništa usmereno protiv njih lično, da njih ponizi, postaje lakše napraviti preraspodelu prioriteta i dogovoriti se o stvarima koje su im oboma bitne.
I, ono što je takođe bitno: upoznati voljenu osobu s onim što radite, i potruditi se da primetite šta je sve to što voljena osoba radi, i pohvaliti jedno drugo za ono što je urađeno. Tada ono što nije urađeno postane manje bitno (pa dobro, voljena osoba je dobro uradila pedeset stvari, pedeset i prvu baš i nije, nije smak sveta), i znatno je lakše ne nervirati se zbog toga, ne shvatati to lično i ne optuživati partnera ili partnerku, već im samo blago skrenuti pažnju na propust.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com