Ljubavna veza bazira se na međusobnom poverenju, što znači da bar one krupne stvari koje mogu imati uticaja na voljenu osobu i na samu vezu ne bi trebalo kriti, ali nećete sve reći već na početku veze, dok još ne znate ima li izgleda da potraje, a neke stvari će vam biti veoma teško da priznate čak i nakon dužeg vremena.
Vreme za priznavanje nekih krupnih stvari pre ili kasnije dođe, kako biste održali poverenje koje postoji između vas i voljene osobe, kako to poverenje ne bi bilo narušeno time što partner ili partnerka tu vašu tajnu (to jest, podatak iz vaše prošlosti o kome oklevate da pričate) čuju od nekog drugog, pa ne samo da treba da prihvate te nove činjenice o vama već se i osećaju izdano jer ste nešto bitno krili od njih. Evo jednog predloga kako bi moglo da izgleda priznavanje tajne.
Za početak, nemojte tu bitnu stvar "kao grom iz vedra neba" ispričati voljenoj osobi, već joj dopustite da se malo pripremi za to, a dobro je i obezbediti izvesno vreme kada vas niko neće prekidati. To možete postići tako što ćete voljenoj osobi reći da imate nešto važno da joj ispričate i dogovoriti se s njom o pogodnom vremenu za to.
Nije bitno samo vreme već i mesto. Javna mesta s puno ljudi, poput restorana, loš su izbor, jer previše toga može i vama i voljenoj osobi odvući pažnju. Pored toga, ako odaberete takvo javno mesto, može delovati da ste to učinili zato da biste sprečili voljenu osobu da napravi scenu, to jest kao da je terate na onu reakciju koja vama odgovara. Ni spavaća soba nije dobar izbor, ona bi trebalo da bude rezervisana za lepe stvari. Neko neutralno mesto je dobar izbor, može na otvorenom (kao park, ali tamo gde nema velike gužve), ili na zatvorenom (radna soba, na primer).
Budite spremni na izvinjavanje; nemojte se ponašati kao da je to što ćete voljenoj osobi otkriti nešto krupno što ste do sada krili od nje sitnica. To nije baš lako učiniti, jer vi želite da vam voljena osoba kaže da to nije baš tako veliko, razume vas, voli vas, sve je u redu, ne treba više da mislite na to, bilo pa prošlo… Sasvim je moguće da će voljena osoba reagovati na željeni način, ali ne bi trebalo u startu se ponašati kao da podrazumevate takvu reakciju. Moguć dobar uvod bio bi: "Izvini što ti ovo nisam ranije rekao/rekla, bilo me je sramota da pričam o tome, nadam se da ćeš mi oprostiti." A onda ispričajte to što imate da ispričate.
U nekim slučajevima pomaže ako tom razgovoru prisustvuje i neko treći. To može biti prijatelj kome oboje verujete, a može i (ako priznajete neverstvo, na primer) bračni savetnik; u svakom slučaju, trebalo bi da to bude osoba koja je u stanju da stiša strasti i da neutralno, ali i sa željom da pomogne, sagleda situaciju. Na vama je da procenite da li vam je ovakva pomoć sa strane potrebna.
Ništa od ovoga ne garantuje da će priznanje glatko i bez problema proći, ali postupajući tako barem činite sve što je u vašoj moći da obezbedite neometan razgovor i da voljenu osobu pripremite na saznavanje nečeg veoma krupnog. Naravno, sve pomenuto važi onda kada imate da priznate nešto veoma veliko, inače će voljena osoba osećati kao da ste je prvo isprepadali i naveli je da očekuje ko zna šta, a onda joj saopštili neku sitnicu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com