U ljubavi ne postoje pravila, možemo da pokušamo da sledimo neka uputstva, da kontrolišemo srce, ali sudbina je sudbina.
Jednog dana studenti na jednom Univerzitetu su pitali profesora zašto se nikada nije ženio, u početku se snebivao, ali ubrzo je počeo da „otvara dušu“ i ispričao im svoju životnu priču.
„Svi vas poštuju, žele da vas oponašaju i slede. Vi ste tako mudri i iskreni. Ipak, sve nas jako zanima jedna stvar – zašto se još uvek niste oženili?“
– Vidite, ja sam uvek tražio savršenu ženu – rekao je i dodao da je u tom traženju, proputovao mnogo zemalja. Jednom sam voleo jednu prelepu devojku. Bila je neverovatno, neverovatno lepa. Nijedan muškarac nije mogao da odoli njenoj lepoti. Ali nažalost, njena duša nije imala takvu lepotu, pa smo se nakon izvesnog vremena i razišli – nastavio je profesor.
Profesor je objasnio da je posle sreo još jednu mladu devojku.
– Ona je bila i lepa i pametna i obrazovana. Ali nažalost, karakteri su nam bili potpuno različiti i morali smo prekinuti našu vezu. Video sam od tada mnogo predivnih žena, ali ja sam još uvek tragao za onom svojom savršenom – zbunio je studente koji su olekivali da je baš ona ta prava.
– Jednog dana pojavila se baš takva: savršena žena – pametna, lepa, očaravajuća, produhovljena, elegantna, dobra… prostim rečima savršenstvo – rekao je profesor.
Studenti su tada upitali, zašto je onda nije oženio, nestrpljivo čekajući odgovor:
– Ne! Na moje veliko razočarenje, ispostavilo se da ona traži savršenog muškarca. Mnogi traže savršenstvo kod drugih, ali ne rade na svom savršenstvu – zaključio je on.
U prostoriji je tada nastao muk.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com